Rok ističe: Liban neće razoružati Hezbolah do 31. decembra — rizik velike eskalacije sa Izraelom

Liban najverovatnije neće ispuniti američki postavljeni rok za razoružavanje Hezbolaha do 31. decembra, što po mišljenju trenutnih i bivših izraelskih vojnih zvaničnika povećava rizik od ponovnog velikog sukoba u regionu.

Libanska vojska (LAF) dobila je zadatak da zapleni i uništi oružje militanata koje podržava Iran. U maju je premijer Libana Nawaf Salam izjavio da je postignuto 80% cilja u demilitarizaciji južnog Libana, ali izraelski zvaničnici izrazavaju ozbiljne rezerve u pogledu te tvrdnje.

Anonimni izraelski vojni zvaničnik rekao je da, iako se LAF „ponaša na načine na koje nije decenijama“, to možda nije dovoljno za potpuno razoružavanje Hezbolaha. Prema njegovim rečima, procena od 80% je „težak broj da se prihvati”.

Glavni problem, kako navode izraelski izvori, jeste što se veliki deo naoružanja i skladišta Hezbolaha nalazi unutar privatne civilne infrastrukture — iznajmljenih kuća, farmi i privatnih parcela. Prema tvrdnjama, LAF uglavnom izbegava ulazak u privatne domove i u mnogim lokalitetima okleva da konfrontira lokalno šiitsko stanovništvo, pa Hezbolah to iskorišćava.

Izraelski i libanski pristupi očigledno se razlikuju: dok bi izraelske snage, prema rečima jednog zvaničnika, „pretražile svaki kutak dok se ne uvere da je čisto“, LAF navodno meri uspeh prema sopstvenom, ograničenom planu — skenirajući lokacije prema istorijskim podacima. To znači da tvrdnja o 80% realizacije plana ne mora značiti da je oblast uistinu 80% oslobođena naoružanja.

SAD su, kako se izveštava, odobrile paket pomoći od 230 miliona dolara za podršku LAF-u u sprovođenju plana. Neuspeh bi mogao izazvati političke posledice za administraciju u Vašingtonu, a takođe bi mogao podstaći pojačane izraelske vojne akcije protiv Hezbolaha.

U proteklim mesecima proces demilitarizacije je delovao usporeno; navodi se da je LAF koristio deo svog arsenala eksploziva za uništavanje otkrivenih skladišta. Izraelske snage su intenzivirale vazdušne napade širom Libana i tvrde da otkrivaju pojačane pokušaje krijumčarenja oružja iz Sirije, kao i obnavljanje kapaciteta Hezbolaha, naročito severno od reke Litani.

Poslednjih meseci ciljane akcije su uključivale i ubistvo visokog komandanta Hezbolaha, Haythama Alija Tabatabaija, u Bejrutu — događaj koji su izraelski izvori okarakterisali kao jasnu poruku libanskoj vlasti da strpljenje slabi.

Bivši šef izraelske vojne obaveštajne službe Tamir Hajman ocenio je da je od početka bilo malo izgleda da LAF uspe u, kako je nazvao, „nemogućoj misiji“ potpunog razoružavanja Hezbolaha. Prema njegovim rečima, motivacija libanske vlade oslabila je tokom godine, a postoji i povećana, prikrivena saradnja između vlasti i grupacije. Hajman takođe ukazuje na stalnu finansijsku i političku podršku Irana kao faktor koji otežava razoružavanje.

Sarit Zehavi, osnivačica centra Alma za bezbednosne izazove na severu Izraela, ističe da LAF objavljuje znatno manje dokaza o zaplenama u odnosu na IDF i da ne izvodi sistematska pretraživanja „kuća po kuća“, što po njenom mišljenju objašnjava skroman broj otkrića.

Perspektiva je zabrinjavajuća: analitičari smatraju da neuspeh demilitarizacije i nastavak rasta kapaciteta Hezbolaha povećavaju verovatnoću „velike eskalacije“ između Izraela i Hezbolaha. Ključno pitanje ostaje — šta će se stvarno promeniti nakon sledećeg talasa sukoba i da li će međunarodni pritisak i finansijska pomoć biti dovoljni da promeni status quo.

Ko su najvažniji akteri u tekstu:

• LAF — Libanska oružana sila, zadatak da zapleni i uništi oružje.
• Hezbolah — naoružana grupa podržana od Irana, optužena za skrivanje oružja u civilnoj infrastrukturi.
• IDF — Izraelske odbrambene snage, skeptične prema procenama LAF-a.
• Analitičari i bivši zvaničnici (Tamir Hajman, Sarit Zehavi) — daju ocene o verovatnoći uspeha i rizicima.