Šta je urađeno: Tim Sergiu Pașce sa Stanforda implantirao je ljudske kortikalne organoide u miševe sa oštećenim razvojem korteksa.
Glavni rezultati: Organoidi su se u 2–3 meseca uvećali ~4,7× i popunili do ~92% dostupnog kortikalnog prostora, uspostavljajući sinaptičke veze sa miševim mozgom.
Ograničenja i etika: Strukturne nepravilnosti, ograničena zamena neurona i etička pitanja znače da su modeli korisni, ali specijalizovani i predmet daljih rasprava.
Stanford stvara miševe sa većinski ljudskim korteksom — novi model za testiranje terapija
Image: Deposit Photos
Laboratorija profesora Sergiu Pașce sa Stanforda razvila je miševe čija je cerebralna kora u velikom delu zamenjena ljudskim kortikalnim organoidima dobijenim iz induciranih pluripotentnih matičnih ćelija. Rezultati studije objavljene u Nature (16. septembar 2026.) obećavaju napredak u modelima koji bolje odražavaju ljudski mozak, ali postavljaju i važne etičke i tehničke dileme.
Kako su to uradili?
Istraživači su genetski modifikovali embrione miševa tako da prethodnici ćelija korteksa — a kod nekih životinja i hipokampusa — ne prežive, stvarajući velike praznine u razvoju korteksa. Ljudske ćelije kože su reprogramirane u inducirane pluripotentne matične ćelije i iz njih su u laboratoriji uzgajani kortikalni organoidi: trodimenzionalne „minimozgove" koji oponašaju strukturu i funkciju ljudskog korteksa.
Implantacija i razvoj u mozgu miša
Organoidi su implantirani u mlade miševe (5–17 dana starosti). U roku od dva do tri meseca ljudsko tkivo se proširilo približno 4,7 puta i popunilo oko 92% dostupnog kortikalnog prostora u tim životinjama. Transplantirane ljudske ćelije uspostavile su veze sa okolnim miševim neuronima i poslale projekcije čak do kičmene moždine.
Važna napomena o obimu: dok organoidi često popune većinu slobodnog kortikalnog prostora (do ~92%), izveštaji medija navode da je ukupna zamena neurona u nekim modelima manja — primerice, umesto oko 14 miliona očekivanih miševskih neurona, zamenjeno je otprilike 4 miliona ljudskih neurona, što rezultira time da ljudsko tkivo čini oko polovine ukupne zapremine mozga u određenim primerima. Razlika zavisi od modela i načina računanja (kortikalni prostor naspram ukupne moždane zapremine).
Šta je novo i zašto je važno?
Transplantirano tkivo je spontano formiralo ćelijske tipove koji su do sada viđeni samo u ljudskom i primatskom mozgu, a ne u miševima. To ukazuje da je ljudski razvojni program relativno očuvan čak i unutar nervnog sistema glodara. Zbog toga model nudi mogućnost testiranja lekova i terapija direktno na živom ljudskom neuronskom tkivu koje funkcioniše u upotpunjenom moždanom okruženju — korak napred u odnosu na proučavanje organoida samo u činiji.
Transplanted human brain tissue extends nerve fibres (green and red) into a mouse brain (blue) that lacks a cerebral cortex. Credit: S. Pașca lab, Stanford University
Ponašanje i svest
U osnovnim testovima ponašanja, miševi sa ljudskim kortikalnim organoidima kretali su se i reagovali slično tipičnim miševima. U lavirintskim ispitivanjima, životinje sa implantiranim ljudskim tkivom pokazale su bolje rezultate od miševa koji su ostali bez korteksa i hipokampusa, što sugeriše delimičnu kognitivnu funkciju transplantata. Ne postoje dokazi da ovi miševi poseduju ljudsku svest ili samosvest; nezavisni etičari nisu identifikovali pokazatelje „ljudske svesti" u eksperimentima.
Etika i ograničenja
"Nema indikacija da se ovde stvaraju miševi koji bi mogli da misle kao ljudi," kaže dr Sarah Chan (Univerzitet u Edinburgu).
Ipak, eksperti ističu da je formirani ljudski korteks u miševima često manje uredan i bez tipične slojevite arhitekture ljudskog korteksa, što ograničava interpretaciju rezultata. Takođe, logistički i etički izazovi (npr. pravilno smeštanje životinja, nove smernice nadzora, pitanja granica ljudsko-životinjskih integracija) znače da će modeli biti primenljivi pre svega u specijalizovanim laboratorijama i za odabrana istraživanja — a ne univerzalno zameniti sve postojeće životinjske modele.
Šta to znači za terapije?
Model može ubrzati razvoj terapija za poremećaje kao što su epilepsija, autizam, cerebralna paraliza i šizofrenija, naročito kada se koriste organoidi izvedeni iz ćelija samih pacijenata. Ipak, do komercijalne ili široke kliničke primene vodi još mnogo eksperimentalnih koraka i regulatornih odluka.
Zaključak: Studija predstavlja značajan tehnološki iskorak koji poboljšava verodostojnost modela ljudskog mozga u živom organizmu, ali istovremeno otvara složena naučna i etička pitanja koja zahtevaju precizne smernice i široku međunarodnu raspravu.
Slika: Transplantirano ljudsko moždano tkivo širi nervna vlakna (zelena i crvena) u mozgu miša (plavo) bez sopstvene kortikalne zone. Kredit: S. Pașca lab, Stanford University
Pomozite nam da budemo bolji.
