PFAS, odnosno „večne hemikalije“, detektuju se kod približno 99% ljudi i premašile su planetarnu granicu bezbednosti. AI industrija snažno podstiče rast njihove proizvodnje jer su PFAS ključni za hlađenje data centara, proizvodnju čipova i baterijske materijale. Dok većina proizvođača širi kapacitete, regulatorne mere su delimične i spore, a ChemSec upozorava na rizik „novog talasa“ zagađenja i velike troškove sanacije.
Talas „Večnih“ Hemikalija Povezan Sa AI: Čipovi, Data Centri i Baterije
Image: Deposit Photos
PFAS, grupa sintetičkih jedinjenja poznatih kao „večne hemikalije“, danas se detektuju kod oko 99% ljudi i premašile su ono što naučnici opisuju kao planetarnu granicu — tačku posle koje su štete po životnu sredinu teško reverzibilne.
Šta su PFAS i zašto su opasne?
PFAS (per- i polifluoroalkilna jedinjenja) odlikuju se izuzetno jakom vezom ugljen-fluor, zbog čega gotovo ne razgrađuju u prirodi. Akumuliraju se u zemljištu, vodi, divljim životinjama i ljudskoj krvi. Dugotrajna izloženost povezivana je sa povećanim rizikom od raka, oboljenja jetre i bubrega, povišenog holesterola i urođenih mana.
Veza sa AI industrijom
Suprotno mišljenju da su PFAS nusproizvod, AI industrija ih aktivno koristi. Potražnja je direktno vezana za tri ključna segmenta izgradnje AI infrastrukture: hlađenje data centara, proizvodnju poluprovodnika i materijale za litijum-jonske baterije.
Analitičari Danske Banke navode da u proizvodnji mikročipova PFAS učestvuju u stotinama pa i do "1.000" pojedinačnih koraka na nanometarskom nivou — što ukazuje na duboku integraciju ovih supstanci u industrijski proces.
Specifične primene
Uranjajuće (two‑phase) hlađenje: serveri se potapaju u PFAS-baziranoj tečnosti koja ključa pri kontaktu s vrućim hardverom; para se kondenzuje u zatvorenoj petlji. Proizvođači tvrde da tako zadržavaju hemikalije unutar sistema i drastično smanjuju potrošnju energije.
Proizvodnja čipova: PFAS su korišćeni u mnogim procesnim koracima i materijalima na nanometarskoj skali.
Proizvođači i širenje kapaciteta
Švedska organizacija ChemSec je anketirala deset najvećih proizvođača PFAS i utvrdila da većina planira proširenje proizvodnje širom Evrope, Azije i Severne Amerike, uz eksplicitno navođenje tržišta AI infrastrukture kao jednog od glavnih motiva rasta.
Primeri: Daikin je najavio "datacenter hub", Arkema gradi proizvodnu jedinicu vrednu 60 miliona dolara u Kentakiju za rashladne fluide, dok Chemours promoviše fluorirane fluide kao rešenje za veliku uštedu energije i manjii otisak data centara.
Regulatorni i pravni izazovi
Industrijski argument da zatvoreni sistemi sprečavaju ispuštanje PFAS u okolinu dovodi se u pitanje zbog pravnih i finansijskih posledica: kompanija Chemours je naloženo da plati 450 miliona dolara radi poravnanja tužbi povezanim s ispuštanjem PFAS.
Od deset provedenih anketa, samo BASF (planiran izlazak do 2028.) i Archroma (pivot na PFAS‑free alternative) se udaljavaju od prekomerne proizvodnje — dve kompanije od deset, što nije trend već izuzetak.
Upozorenje i posledice
„Ako vlade i regulatori ne zahtevaju brzu faznu odustajanje, suočićemo se sa novim talasom večnih hemikalija.“ — Anne‑Sofie Bäckar, izvršna direktorka ChemSec-a
ChemSec ističe da svako povećanje proizvodnje znači veću globalnu akumulaciju supstanci koje se ne razgrađuju. Regulatorne inicijative u EU, UK i delovima SAD su u toku, ali prema ChemSec‑u one su preuske i prespore u odnosu na brzinu rasta tržišta koju podstiče AI.
Šta dalje?
Analitičari upozoravaju na potencijalne milijarde evra troškova sanacije i parnica za kompanije koje smatraju aktuelna ograničenja krajnjom granicom. Ključno pitanje je hoće li industrija samoinicijativno uklopiti verodostojan plan eliminacije PFAS‑a u svoje roadmapove ili će čekati regulatorni i pravni pritisak.
Zaključak: Upotreba PFAS u AI infrastrukturi nije marginalna — ona je ugrađena u ključne procese. Bez hitnih planova za fazno izbacivanje ovih supstanci, rast industrije može dovesti do novog, većeg talasa zagađenja i finansijskih rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
