Novo istraživanje Food Packaging Forum Foundation mapiralo je preko 15.000 hemikalija koje dolaze u kontakt s hranom i identifikovalo 1.222 koje predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik. Za oko 87% supstanci nema dovoljno javno dostupnih podataka za procenu rizika. Autori preporučuju grupnu regulaciju, uvođenje faktora za kumulativne mešavine i promociju inertnih, višekratnih materijala, s posebnim fokusom na zaštitu beba zbog većeg rizika od migracije hemikalija iz kesica.
Hrana Može Biti Bezbedna, Ali Ambalaža Nije: 1.222 Hemikalije Koje Prete Zdravlju
Baby food pouches, in particular, carry a higher chemical exposure risk. | Jeffrey Greenberg, Universal Images Group via Getty Images
Većina ljudi poverava bezbednost hrane datumima na etiketi. Međutim, etikete obično ne upozoravaju da pesticidi, ftalati, PFAS i druge štetne hemikalije mogu preći iz ambalaže u hranu koju jedemo.
Novo, recenzirano istraživanje koje je predvodila neprofitna organizacija Food Packaging Forum Foundation i objavljeno u Environmental Science & Technology mapiralo je više od 15.000 supstanci koje dolaze u kontakt s hranom. Autori su identifikovali 1.222 hemikalije koje predstavljaju ozbiljan rizik po ljudsko zdravlje — uključujući kancerogenost i reproduktivne štete — dok za oko 87% supstanci nema dovoljno javno dostupnih podataka da bi se ocenio rizik.
Kako su autori došli do liste
Tim je počeo od javno dostupnih spiskova supstanci koje odobravaju regulatore i od dosadašnjih studija koje su identifikovale hemikalije u ambalaži ili hrani. Zatim su koristili isključivo podatke državnih i regulatornih agencija koji povezuju hemikaliju s dokazanim rizicima po ljude — kao što su kancerogenost, reproduktivna šteta ili sposobnost akumulacije u organizmu — kako bi sastavili prioritetnu listu.
Tieri prioriteta
Rezultat je lista od 1.222 hemikalije podeljena u četiri nivoa prioriteta prema jačini dokaza o ljudskoj izloženosti kroz materijale koji dolaze u kontakt s hranom. U Tier 1 su 94 supstance koje su dokumentovano dospele u hranu i otkrivene u biološkim uzorcima ljudi, poput krvi i mleka dojilja — a upravo one bi trebalo da budu prioritet za regulativu ili povlačenje s tržišta.
Među najistaknutijim supstancama iz Tier 1 su:
- PFAS (tzv. forever chemicals) koji hranu i ambalažu čine otpornom na mast i vodu
- Styrene, moguće kancerogen, prisutan u ambalaži za hranu za poneti i posudama za rashlađene mlečne proizvode
- Ftalati, koji omekšavaju plastiku i deluju kao hormonski disruptori
- Bisfenol A (BPA), povezan s poremećajima endokrinog sistema i razvojnim efektima pri niskim dozama
Tier 2 obuhvata dodatnih 264 opasne hemikalije koje su poznato da migriraju u hranu, ali za sada nisu evidentirane u javnim biomonitorskim podacima. Autori upozoravaju da to znači "još ne detektovano", a ne „bez rizika”.
Zašto je problem ozbiljan
Mnoge od ovih supstanci migriraju u različite vrste hrane i pića: vodu, adaptirano mleko za dojenčad, sokove, sladoled, jogurt, ulja, kolače i masnu hranu. Poseban problem predstavljaju NIAS (non-intentionally added substances) — supstance koje se ne dodaju namerno i često su teške za identifikaciju jer su sastav ili sirovine proizvođači klasifikovali kao poslovnu tajnu.
„Hemikalije su u ljudima, u hrani i u materijalima koji dolaze u kontakt s hranom. Koji vam je još dokaz potreban?“ — Jane Muncke, koautorka studije
Rizik za bebe i mala deca
Autori posebno upozoravaju na izloženost beba hemikalijama iz pouches pakovanja (kesica za piree i sokove). Zbog manjeg obima porcije, odnos površine ambalaže prema količini hrane je veći, a sterilizacija toplinom podstiče migraciju supstanci i stvaranje mikroplastike. Jedna analiza tima otkrila je preko 330 hemikalija koje migriraju iz takvih kesica, od kojih je oko 80 poznato štetno.
Preporuke za regulaciju i industriju
- Uvesti faktor za mešavine (mixture allocation factor) koji bi računao kumulativne efekte izloženosti više hemikalija istovremeno.
- Regulisati hemikalije grupno — ukoliko članovi grupe sa sličnom strukturom i svojstvima pokazuju opasnost, cela grupa treba biti podložna ograničenjima (primer: evropski predlog za PFAS iz 2023.).
- Proširiti toksikološka testiranja na hronične ishode kao što su dijabetes, infertilitet, i oštećenja imunog i nervnog sistema.
- Podstaći korišćenje inertnih i višekratnih materijala (staklo, nerđajući čelik) kad god je moguće.
- Povećati transparentnost podataka o sastavu i hazardima hemikalija — proizvod ne bi trebalo da bude na tržištu dok proizvođač ne dokaže njegovu bezbednost, prema mišljenju autora studije.
Reakcije industrije i naučne zajednice
Inside Climate News je zatražio komentar od predstavnika hemijske i industrije pakovanja, ali nije dobio odgovor. Food Packaging Coalition je istakla da je ambalaža dizajnirana da spreči prenos komponenti u hranu i da bude bezbedna za predviđenu upotrebu.
Nezavisni eksperti ocenjaju da studija jasno pokazuje koliko malo javno dostupnih podataka postoji i da pruža praktičan, transparentan putokaz za prioritetizaciju supstanci. Ipak, naglašavaju potrebu za dodatnim istraživanjima o kombinacijama hrane i hemikalija koje pojačavaju migraciju.
Zaključak autora: nedostatak javnih podataka usporava regulativu i omogućava da supstance sa sumnjivim svojstvima ostanu na tržištu. Povećana transparentnost i grupna regulacija su ključne mere za smanjenje izloženosti javnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
