Nova studija objavljena 24. novembra na arXiv-u otkriva da interstelarni komet 3I/ATLAS pokazuje znakove kriovulkanizma — mlazove gasa i prašine koje autori tumače kao "ledene vulkane". Posmatranja teleskopom Joan Oró i spektralna poređenja sa antarktičkim karbonačnim hondritima sugerišu sličnosti sa trans-neptunskim telima i moguće bogatstvo metalima. Komet se kreće hiperbolično brzinom od ~221.000 km/h i verovatno je milijardama godina star, pa ga naučnici žurno proučavaju pre nego što napusti Sunčev sistem.
Interstelarni komet 3I/ATLAS „eruptira“ kroz ledene vulkane, kažu nova zapažanja
Nove opservacije ukazuju da je interstelarni komet 3I/ATLAS pokrio površinu mlazovima leda i prašine koje istraživači tumače kao kriovulkanizam — oblik „ledenih vulkana“ koji izbacuju gas i čestice. Nalazi potiču iz rada objavljenog 24. novembra na preprint serveru arXiv i još nisu prošli vrstu međunarnodne naučne recenzije.
AUTOR STUDIJE: Josep Trigo-Rodríguez, vodeći istraživač u Institutu za svemirske nauke (CSIC/IEEC) u Španiji, i saradnici pratili su komet pomoću teleskopa Joan Oró na opservatoriji Montsec u Kataloniji, kombinujući ta zapažanja sa podacima drugih regionalnih instrumenata.
Šta su istraživači zabeležili
Astronomi su pratili komet kako se približavao perihelu (najbližoj tački Suncu) 29. oktobra. Tim je uočio da je aktivnost sublimacije naglo porasla kada se komet približio na oko 378 miliona kilometara (≈235 miliona milja) od Sunca, uz jasno posvetljivanje. Teleskop Joan Oró obezbedio je neke od najdetaljnijih snimaka mlazova gasa i čestica koji izlaze iz jezgra — ponašanja koja autori tumače kao znake kriovulkanizma.
Mogući mehanizam kriovulkanizma
Kriovulkanizam se obično povezuje sa ledenim telima bogatim unutrašnjim izvorima toplote (npr. neka trans-neptunska tela). U slučaju 3I/ATLAS-a, autori predlažu da je zagrevanje izazvalo sublimaciju čvrstog ugljen-dioksida (suvi led). Ovaj proces mogao je omogućiti prodor oksidujućeg rastvora u unutrašnjost kometa, gde se taj rastvor reagovao sa reaktivnim metalnim zrncima (npr. nikl i gvožđe-sulfidi), što je dovelo do izbacivanja gasa i prašine u obliku mlazova.
Sastav i poređenje sa meteoritima
Da bi podržali hipotezu o sastavu, tim je uporedio spektralne podatke kometa sa primitivnim uzorcima stena — karbonačnim hondritima — koje je NASA prikupila na Antarktiku. Jedan od tih uzoraka smatra se potencijalnim fragmentom trans-neptunskog tela. Autori nalaze sličnosti koje sugerišu da 3I/ATLAS može biti relativno bogat prirodnim metalima.
„Bili smo iznenađeni… smeša materijala na površini pokazuje sličnosti sa trans-neptunskim telima,“ rekao je Josep Trigo-Rodríguez.
Velicina, putanja i starost
Precizna dimenzija kometa nije utvrđena: posmatranja Hubble svemirskog teleskopa procenjuju prečnik između približno 440 metara i 5,6 kilometara. Autori računaju da bi, ukoliko je prečnik oko 1 kilometar i sastav kakav pretpostavljaju, masa kometa mogla preći ~600 miliona metričkih tona.
Međutim, putanja 3I/ATLAS-a je jasno hiperbolična: prilikom otkrića zabeležena je početna brzina od oko 221.000 km/h (137.000 mph), brzina previsoka da bi telo bilo gravitaciono vezano za Sunce. To potvrđuje da komet potiče izvan Sunčevog sistema.
Istraživači ne znaju iz kog zvezdanog sistema komet dolazi. Komet može biti star milijardama godina — moguće i značajno stariji od našeg Sunčevog sistema — a dugotrajno izlaganje kosmičkom zračenju dodatno otežava određivanje njegove tačne istorije.
Zašto je ovo važno
Interstelarni kometi predstavljaju retke „svemirske kapsule“ koje mogu otkriti hemiju i uslove formiranja u drugim delovima naše galaksije. Proučavanje 3I/ATLAS-a pomaže naučnicima da uporede gradivne materijale različitih planetarnih sistema i da bolje razumeju proces formiranja planeta i potencijalne izvore letalne hemije kroz vreme.
Napomena: Rad je objavljen kao preprint na arXiv-u i rezultati još nisu prošli recenziju. Zaključci o kriovulkanizmu i sastavu kometa su zanimljivi i zaslužuju dalju proveru kroz nezavisna posmatranja i analize.
Pomozite nam da budemo bolji.
