Evropa se suočava s porastom krijumčarenja kokaina preko Atlantskog okeana, uključujući upotrebu polu‑podmornica koje često prolaze neopaženo. Portugalske vlasti zaplenile su 1,7 t kokaina u jednoj akciji, ali eksperti procenjuju da se presreće tek 5–10% takvih plovila. Evropske države uglavnom pritvaraju posade radi istrage i traže veće kapacitete za intervenciju, uz poštovanje zakona.
Evropa 'Bukvalno Zatrpana Kokainom': Kako Polu‑Podmornice Prelaze Atlantik Neprimećeno
Evropske vlasti upozoravaju na rastući talas krijumčarenja kokaina preko Atlantskog okeana, gde niskobudžetne polu‑podmornice — poznate kao "narko‑sub" — sve češće uspevaju da prođu neprimećeno. Portugalska policija ovaj problem opisuje kao ozbiljnu pretnju javnoj bezbednosti i sigurnosti evropskih luka i tržišta.
Zapljena u srednjem Atlantiku
Ove jeseni portugalske snage zaplenile su narco‑sub sa oko 1,7 metričkih tona kokaina u srednjem Atlantiku, što je jedna od najvećih poslednjih zaplena te vrste u evropskim vodama. Ipak, zvaničnici priznaju da su mnoge pošiljke prošle neopaženo.
Kako funkcionišu "narko‑submarini"?
Polu‑potopljena plovila plove nisko u vodi, sa vidljivim samo vrhom trupa, često obojena u nijanse plave i sive kako bi se stopila sa površinom. Droga se tako prevozi iz Latinske Amerike u Evroplu, koristeći i teretne brodove i brze čamce, ali upravo polu‑podmornice omogućavaju dugolinijsko, relativno diskretno prenošenje velikih količina.
"Evropa je bukvalno zatrpana kokainom," rekao je Artur Vaz, direktor Nacionalne jedinice za borbu protiv trgovine drogom pri Portugalskoj sudskoj policiji.
Stope presretanja i rizici
Istraživači procenjuju da se presreće tek između 5% i 10% takvih plovila. Sam Woolston, novinar specijalizovan za organizovani kriminal, procenjuje da su pritom posade često "očajni ljudi" – skupljeni u malim, zagušljivim komorama, izloženi isparenjima dizela, pa su zabeleženi i slučajevi kada su pronađeni mrtvi članovi posade.
Evropski pristup naspram američke prakse
Za razliku od nekih praksi koje su se primećivale u SAD — uključujući i destruktivne akcije protiv plovila — većina evropskih država bira da presretne plovila i pritvori posade radi ispitivanja. Cilj je prikupljanje obaveštenja o višim nivoima u lancu trgovine drogom i rasvetljavanje organizovanih mreža distribucije. Zvaničnici, međutim, poručuju da im nedostaju veći kapaciteti za efikasniju intervenciju.
"Moramo biti odlučniji — sa većim sredstvima i većim kapacitetom za intervenciju," rekao je Vaz, uz napomenu da sve mere moraju ostati u okviru vladavine prava.
Šta to znači za Evropu?
Povećana upotreba polu‑podmornica ukazuje na rastuću sofisticiranost krijumčarskih mreža i na veliki profit koji motiviše takve operacije. Posledice su širi plasman droge na ulicama evropskih gradova, pojačana aktivnost organizovanog kriminala i potreba za jačanjem međunarodne pomorske saradnje i obaveštajnih kapaciteta.
Zaključak: Problem nije samo u zaplenama — već u sistemskom praćenju, međunarodnoj koordinaciji i jačanju kapaciteta za presretanje i istraživanje kako bi se smanjio broj neuspelih presretanja i razotkrile mreže koje stoje iza ovih operacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
