Sažetak: Analiza podataka iz Chandra misije, zasnovana na više od 1.600 galaksija prikupljenih tokom preko 20 godina, pokazuje da samo oko 30% patuljastih galaksija verovatno ima supermasivne crne rupe u centru. U isto vreme, više od 90% masivnih galaksija, uključujući galaksije veličine Mlečnog puta, pokazuje prisustvo takvih crnih rupa. Rezultati ukazuju da formiranje supermasivnih crnih rupa u manjim galaksijama može biti ređe i imaju značajne implikacije za teorije njihovog porekla.
Neočekivani manjak: Oko 30% patuljastih galaksija ima supermasivne crne rupe
Utah astronomers uncover shortage of black holes in dwarf galaxies
SALT LAKE CITY — Nova analiza podataka prikupljenih tokom više od 20 godina iz NASA-ine Chandra misije pokazuje da supermasivne crne rupe nisu tako raširene u malim, patuljastim galaksijama kako se ranije pretpostavljalo.
Tim astronoma sa Univerziteta u Utahu, predvođen profesorom Anilom Sethom, proučio je podatke za više od 1.600 galaksija. Iako prethodne studije sugerisale da skoro svaka galaksija poseduje centralnu supermasivnu crnu rupu, novi rezultati pokazuju da je taj obrazac != univerzalan za manje galaksije.
Ključni nalazi
Prema rezultatima, samo oko 30% patuljastih galaksija verovatno sadrži supermasivnu crnu rupu u centru. Nasuprot tome, u više od 90% masivnih galaksija — uključujući galaksije veličine Mlečnog puta — detektovani su signali koji ukazuju na prisustvo takvih crnih rupa.
Bright X-rays in the centers of galaxies like NGC 6278 (left) is a signature of a supermassive black hole. However, most smaller galaxies in the study, including PGC 039620 (right), did not have these signals. (Courtesy//NASA/CXC/SAO/F. Zou et al)
Istraživači su koristili detektore X-zraka, jer X-zraci predstavljaju jasan potpis materije koja se akrecijom spušta na crnu rupu. Dok masivne galaksije pokazuju jasne X-zračne izvore, u većini manjih galaksija takvi izvori nisu detektabilni.
Anil Seth: "Ovaj rezultat me pomalo iznenađuje — u nekim mojim ranijim radovima male galaksije su ponekad imale centralne supermasivne crne rupe, ali očigledno postoji veća varijabilnost među patuljastim sistemima."
David Ohlson, doktorand i koautor: "Drago mi je što se naš katalog od preko 1.600 galaksija koristi za bolje razumevanje verovatnog porekla masivnih crnih rupa."
Šta ovo znači za teorije nastanka crnih rupa?
Autori upozoravaju da niža učestalost supermasivnih crnih rupa u manjim galaksijama može ukazivati na to da je formiranje "zrnća" (seeding) velikih crnih rupa ređe ili zavisi od posebnih uslova u ranoj istoriji galaksija. Rezultati imaju važne implikacije za modele nastanka i rasta supermasivnih crnih rupa, ali dalje posmatranje i modeli su potrebni da bi se razjasnili mehanizmi.
Rad tima objavljen je u časopisu The Astrophysical Journal. Podaci su proizašli iz Chandra misije, čime je potvrđena vrednost dugoročnih arhiva X-zračnih posmatranja za razumevanje kosmičke evolucije.
Izvor: Univerzitet u Utahu / Chandra (rezime istraživanja objavljen u The Astrophysical Journal)
Pomozite nam da budemo bolji.
