Britanija i Francuska su potpisale deklaraciju o namerama prema kojoj bi, u slučaju mirovnog sporazuma sa Rusijom, rasporedile trupe i uspostavile vojne centre u Ukrajini. Plan uključuje sistem praćenja primirja predvođen SAD, dugoročnu vojnu pomoć i mogućnost multinacionalne sile za zaštitu Ukrajine. Kremlj odbacuje prisustvo stranih snaga, a konačni mirovni sporazum i dalje nije izvestan.
Britanija i Francuska: Spremne da rasporede trupe u Ukrajini ako bude mirovni sporazum
Ukraine's President Volodymyr Zelensky, France's President Emmanuel Macron and Britain's Prime Minister Keir Starmer shake hands after signing a declaration of intent in Paris on Tuesday. - Ludovic Marin/AFP/Getty Images
Velika Britanija i Francuska dogovorile su se da, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma sa Rusijom, rasporede svoje snage u Ukrajini kako bi obezbedile posleratnu bezbednost Kijeva i odvratile Moskvu od ponovne agresije, saopštio je britanski premijer Keir Starmer.
Nakon sastanka delegacija iz 35 zemalja u Parizu, na kojem je formirana takozvana "Koalicija voljnih", Starmer i francuski predsednik Emmanuel Macron potpisali su deklaraciju o namerama koja predviđa prisustvo britanskih i francuskih snaga u Ukrajini ukoliko bude postignuto primirje i trajni mir.
„Nakon primirja, UK i Francuska uspostaviće vojne centre širom Ukrajine i izgraditi zaštićene objekte za skladištenje oružja i vojne opreme kako bi podržali odbrambene potrebe Ukrajine“, rekao je Starmer na zajedničkoj konferenciji za medije uz prisustvo evropskih lidera i američkog izaslanika Stevea Witkoffa.
Macron speaks with Zelensky as they arrive for the Coalition of the Willing meeting. - Yoan Valat/Pool/AFP/Getty Images
Dogovor predviđa i uspostavljanje kontinuiranog i pouzdanog sistema nadzora primirja, koji bi predvodile Sjedinjene Države uz podršku drugih zemalja članica koalicije. Članice su se takođe obavezale na dugoročnu vojnu pomoć i snabdevanje naoružanjem te mogućnost formiranja multinacionalne sile koja bi garantovala bezbednost Ukrajine u vazduhu, na moru i na kopnu.
Macron je istakao da su bezbednosne garancije ključne kako bi mirovni sporazum značio trajnu bezbedu, a ne kapitulaciju Ukrajine. Napomenuo je i zabrinutost zbog ranijih kršenja sporazuma od strane Moskve i potrebu da se spreči ponavljanje takvih postupaka.
U razgovoru sa medijima, holandski premijer Mark Rutte (prisutni lider) ocenio je da bi sprovođenje predloženih mera značajno umanjilo verovatnoću ponovnog napada na Ukrajinu. Kremlj je, međutim, više puta upozorio da se protivi prisustvu stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji i da bi ih smatrao legitimnim ciljevima.
Representatives from 35 countries attended Tuesday's meeting. - Ludovic Marin/Pool/AFP/Getty Images
Jedan od spornijih elemenata naveden je u izjavi da bi Ukrajini trebalo obezbediti resurse za održavanje ratne sposobnosti do 800.000 vojnika. Raniji nacrt mirovnog plana iz novembra predviđao je plafon od 600.000, što je izazvalo kritike i odbacivanje te verzije od ukrajinske strane.
Uprkos jasnijem okviru saradnje savezničkih zemalja, konačni mirovni sporazum i dalje je neizvestan. Starmer je naglasio da je neophodno da ruski lideri budu spremni na kompromis kako bi se mir postigao.
„Do mirovnog sporazuma možemo doći samo ako Putin pokaže spremnost na kompromis“, rekao je Starmer. „Za sada ne vidimo takve signale.“
Napomene o kontroverznim događajima i izjavama drugih aktera tokom nedavnih diplomatskih susreta (npr. pitanja vezana za Grenland ili tenzije u vezi sa Venecuelom) dodatno su skrenule pažnju javnosti, ali učesnici su u Parizu isticali da su sigurnosni protokoli za Ukrajinu prioritet.
Zaključak: Deklaracija iz Pariza predstavlja najkonkretniji dosadašnji predlog za garancije bezbednosti Ukrajine u slučaju mira – uključujući raspoređivanje trupa, zaštićene objekte i nadzor primirja – ali realizacija zavisi od političke volje i stvarnog napretka u mirovnim pregovorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
