Studija u časopisu iScience pokazuje da mladi čimpanze preuzimaju fizičke rizike ranije nego ljudi, zasnovano na snimcima 119 jedinki iz Kibale nacionalnog parka (Uganda). Autorii su pratili „free flight“ ponašanje i utvrdili da su odojčad 3×, juvenilne jedinke 2,5×, a adolescenti 2,1× skloniji tim manevrima u odnosu na odrasle. Razliku autori objašnjavaju manjkom alloparentinga i većom rano usvojenom samostalnošću kod čimpanzi.
Šta čimpanze otkrivaju o ljudskom roditeljstvu: Zašto bebe majmuna rani preuzimaju fizičke rizike
Lead image: Abeselom Zerit / Shutterstock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu iScience otkriva da mladi čimpanze preuzimaju fizičke rizike znatno ranije nego ljudska deca, što može ukazivati na ulogu nadzora i društvene nege u oblikovanju razvoja rizičnog ponašanja.
Studija i metodologija
Istraživači sa Univerziteta Mičigen i Džejms Medison univerziteta analizirali su video-zapise 119 čimpanzi u Kibale nacionalnom parku u Ugandi. Rizično ponašanje je kvantifikovano kroz pojave koje autori nazivaju „free flight“ — na primer, namerni pad sa grane ili potpuni otpuštanje pri prelasku između grana, što pokazuje svesno preuzimanje fizičkog rizika tokom kretanja po krošnjama.
Ključni nalazi
Tim je utvrdio da su, u poređenju sa odraslim jedinkama, mlade čimpanze značajno sklonije takvim manevrima: odojčad je bila 3 puta, juvenilne jedinke 2,5 puta, a adolescenti 2,1 puta skloniji „free flight“ ponašanju. U studiji su uzeti standardni starosni rasponi za čimpanze: odojčad do ~5 godina, juvenili 5–10 godina i adolescenti 10–15 godina.
Istraživači su takođe primetili da sklonost rizičnom ponašanju opada postepeno sa starošću i da nije statistički povezana sa polom jedinke niti sa udaljenošću od tla u zabeleženim slučajevima.
Tumačenja i implikacije
Autori sugerišu da razlika između čimpanzi i ljudi može biti povezana sa obimom nadzora nad decom i prisustvom alloparenting — brige i pomoći pri odgajanju koju kod ljudi često pružaju drugi članovi zajednice, a kod čimpanzi uglavnom obavlja majka. Kako ljudi u većini kultura drže malu decu pod učestalim nadzorom, fizičko rizikovanje može se pojačati tek kada deca dobiju veću slobodu tokom adolescencije.
„Čimpanze jednostavno nemaju mogućnosti koje mi imamo da ograničimo ponašanje“, kaže Lauren Sarringhaus, koautorka studije sa James Madison University. „U ukupnom smislu, za ljude je to vrlo drugačije.“
Autori napominju da ovo tumačenje ne dokazuje uzročnost: razlike u ponašanju mogu zavisiti i od drugih faktora poput vrste igre, motoričkog razvoja ili ekologije staništa. Ipak, poređenje ukazuje na to da društvena organizacija i roditeljski stilovi mogu oblikovati kada i kako se javljaju rizični pokreti tokom razvoja.
Za čitaoce
Studija pruža vredan uvid za razvojnu psihologiju i evoluciju roditeljstva: zbog etičkih ograničenja, ne možemo eksperimentalno izložiti ljudsku decu opasnostima, pa posmatranja naših bliskih srodnika pomažu da bolje razumemo moguće uzroke. Autori zaključuju da bi, u odsustvu intenzivnog nadzora, ljudska deca verovatno pokazala veći nivo fizičkog rizikovanja pre same adolescencije — ali većina roditelja verovatno neće želeti da to proveri na sopstvenoj deci.
Priča je prvobitno objavljena u magazinu Nautilus i zasnovana je na radu istraživača iz iScience.
Pomozite nam da budemo bolji.
