Pakistanci Se Bore Za Pravo Na Čist Vazduh: Merači, 3D-Uređaji I Sudske Tužbe

Sa rekordno visokim nivoima zagađenja vazduha poslednjih godina, građani Pakistana uzimaju stvar u svoje ruke: postavljaju privatne merače, vode kampanje i podižu tužbe protiv državnih organa zbog neadekvatne zaštite javnog zdravlja.

Abid Omar, inženjer koji je odrastao u Lahoreu, priseća se kako nekoć nije bilo "sezonske magle" koja sada guši gradove. Preselio se u priobalni Karači, ali ni morska povetarac više ne može da rastera gusti smog. Bez dostupnih državnih podataka, Omar je 2016. osnovao Pakistan Air Quality Initiative (PAQI) i postavio prvi merač — danas njih oko 150 šalje podatke u mreže za praćenje kvaliteta vazduha.

Zašto su privatni merači važni

Organizacija IQAir je 2024. godine svrstala Pakistan kao treću najzagađeniju zemlju na svetu. Nivoi PM2.5 — sitnih, kancerogenih čestica — bili su u proseku oko 14 puta iznad dnevnog maksimuma koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Kao posledica, škole se povremeno zatvaraju, a bolnice se pune tokom najgorih perioda.

PAQI je bio ključan dokaz u pravnoj borbi iz 2017. godine pred Visokim sudom u Lahoreu, kada su njihova merenja pokazala da je "kvalitet vazduha u sudnici bio opasan". Sud je potom naložio regionalnoj vladi Pendžaba da postavi sopstvene mjerne stanice — danas 44 u provinciji — i da javno objavljuje podatke.

"Ako država ne ispunjava obavezu praćenja zagađenja, zašto to ne uradim sam?" — rekao je Omar.

Vlada često osporava tačnost privatnih merača i tvrdi da mogu izazvati paniku, ali istraživači i aktivisti ističu da su ti uređaji neophodan dodatak zvaničnim, često fragmentiranim ili nedovoljno nezavisnim podacima. Omar takođe navodi da su nadležne institucije u nekim situacijama isključivale javne stanice kada su zabeleženi visoki nivoi zagađenja.

Građanske i tehnološke inicijative

Među inicijativama je i grupa Curious Friends Of Clean Air iz Islamabada, koju su osnovali akademici Umair Shahid i Taha Ali. Oni su 3D-štampali desetak malih priključnih uređaja vrednih oko 50 dolara koji mere kvalitet vazduha svakih tri minuta. Iako njihovi podaci ne idu na IQAir i nemaju državnu sertifikaciju, pomogli su da se podigne svest u lokalnim zajednicama.

Zahvaljujući tim očitavanjima, lokalne grupe su pomerale termine za vežbanje na otvorenom, roditelji su menjali vreme porodičnih izleta da izbegnu jutarnje i večernje pikove zagađenja, a meštani su počeli da razmatraju kupovinu pročišćivača vazduha ili nošenje maski — rešenja koja su za većinu Pakistanaca skupa ili neuobičajena.

Državne mere i pravne tužbe

Vlasti su uvele mere za kontrolu emisija: preuređivanje upravljanja ciglanama (koje emituju crni ugljenik), kazne za vozače vozila sa visokim emisijama i podsticaji poljoprivrednicima da prestanu sa spaljivanjem useva. Ipak, aktivisti smatraju da su mere nedovoljne i pozivaju na širu tranziciju ka čistijim gorivima i održivom javnom prevozu.

U decembru 2024. klimatska aktivistkinja Hania Imran podnela je tužbu države za "pravo na disanje čistog vazduha", zahtevajući konkretne promene u snabdevanju gorivom i javnim politikama. Datum presude još nije zakazan.

Prema Svetskoj banci, izloženost zagađenju u Pakistanu povezana je sa oko 230.000 prevremenih smrti i zdravstvenim troškovima procenjenim na približno 9% BDP-a za 2019. godinu — podatak koji dodatno naglašava hitnost problema.

Zaključak

Građanske mreže merača, lokalne inicijative i pravne akcije skreću pažnju na ozbiljnost zagađenja vazduha u Pakistanu i pritiskaju državne institucije na veću transparentnost i brže mere. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je potrebna dugoročna politika koja rešava izvore zagađenja — od goriva i industrije do poljoprivrede i transporta — ako Pakistan želi da značajno smanji zdravstveni i ekonomski teret zagađenja.