Administracija Donalda Trumpa, prema izveštaju WSJ, traži insidere u kubanskoj vlasti kako bi omogućila brzu smenu režima do kraja godine. Bela kuća se sastaje sa kubanskom dijasporom u SAD i prijeti ekonomskim merama, dok Javne informacije o vojnoj intervenciji nisu potvrđene. Kuba se suočava sa nestašicama i rizikom iscrpljenja nafte, dok vlast pod Díaz‑Canelom pojačava odbrambenu retoriku.
Bela Kuća Traži Preokret Na Kubi: Tramp Cilja Promenu Režima Do Kraja Godine, Tvrdi WSJ
The Cuban government organised a rally outside the US Embassy in Havana in opposition to American intervention in Venezuela - Yamil Lage/AFP via Getty Images
Prema izveštaju Wall Street Journala, administracija Donalda Trumpa intenzivno traži saveznike unutar kubanske vlasti koji bi omogućili brzu smenu režima do kraja godine.
Bela kuća je, kako se navodi, u kontaktu sa kubanskim iseljenicima i građanskim grupama u Majamiju i Vašingtonu, nastojeći da identifikuje insidere spremne da sklope sporazum o transferu vlasti. Izvori administracije navode da je upad u Venecuelu 3. januara podržan doušnikom iz Madurovog kruga i da bi to trebalo da posluži kao upozorenje Havani.
Kubom upravlja Miguel Díaz‑Canel od 2019. godine. Prema navodima iz istog izveštaja, predsednik Trump je na društvenim mrežama 11. januara poručio: "Snažno im savetujem da postignu dogovor. Pre nego što bude prekasno", dodajući da neće dozvoliti više "nafte ni novca" za Kubu.
Važno je napomenuti da su tvrdnje o "hvatanju" ili direktnoj invaziji i detaljima operacija predmet izveštaja određenih medija i administrativnih izvora; independentna verifikacija svih navoda još nije dostupna u javnim, nezavisnim izvorima.
Kuba se, kako je navedeno, suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima: nestašicama, čestim isključenjima struje i rizikom iscrpljivanja zaliha nafte — zemlje koje trenutno isporučuju naftu su, prema tekstu, Meksiko i Rusija. Gubitak podrške Karakasa predstavljao bi veliki udarac za havanski budžet, imajući u vidu dugu saradnju sa Venezuelom od ere Huga Cháveza.
Administracija je pojačala pritisak na Kubu kroz niz mera: ponovno uvrštavanje na listu država sponzora terorizma, zabrane putovanja, ukidanje programa za porodična pomirenja, privremenu obustavu kubanskih imigracionih postupaka, kao i mere usmerene protiv međunarodnih medicinskih misija koje organizuje Havana.
Izveštaj navodi i da je tokom operacije u Venecueli ubijeno oko 32 Kubanca koji su štitili Maduroa, što je, prema autorima teksta, dodatno osnažilo tenzijе između Vašingtona i Havane.
Usred rasta pritiska, vlasti na Kubi pojačavaju odbrambenu i patriotsku retoriku. Predsednik Díaz‑Canel je, kako se navodi, proglasio promenjene bezbednosne mere i izjavio: "Neće biti predaje", dok je država održala nacionalni dan odbrane.
U segmentu političkih prava, organizacije za ljudska prava, uključujući Amnesty International, pozivaju na oslobađanje političkih zatvorenika i okončanje represivnih praksi; nezavisne procene ukazuju na postojanje stotina pritvorenih zbog političkih razloga.
Analitičari iz Vašingtona, kako javlja izvor, vide pad kubanskog režima kao važan test šire strategije administracije za Zapadnu hemisferu. Međutim, oštro ukorenjena vlast jedne partije i uloga oružanih snaga čine pronalaženje prihvatljive zamene složenim i neizvesnim poduhvatom.
Napomena o izvorima: Tekst sumira navode iz medijskog izveštaja i izjava administrativnih izvora. Neka od predstavljених saopštenja su predmet osporavanja i nisu univerzalno potvrđena nezavisnim izvorima; preporučujemo pratiti dalja verifikovana izveštavanja radi potpune slike.
Pomozite nam da budemo bolji.
