Prekid pristupa globalnom internetu u Iranu traje više od dve nedelje i ozbiljno utiče na prihode onlajn kreatora, preduzetnika i radnika u transportu. Dnevni ekonomski gubici prema procenama se kreću od nekoliko miliona do više od 37 miliona dolara. Zemlja radi preko domaćeg intraneta koji održava osnovne servise, ali izoluje korisnike i pogoršava administrativne i trgovinske procedure. Trajanje potpune blokade ostaje neizvesno, a prava i privatnost građana su dovedeni u pitanje.
Prekid Interneta U Iranu Pogađa Egzistenciju: Kreatori, Preduzetnici I Transport Na Udaru
Iranians shop for food at the Grand Bazaar in the capital Tehran (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Isključenje Irana iz globalnog interneta traje više od dve nedelje i ozbiljno ugrožava prihode i rad mnogih onlajn kreatora, preduzetnika i radnika u logistici. Onlajn recenzenti poput Amira i Amina ne mogu da objavljuju svoj sadržaj od 8. januara, otkako su vlasti uvele široko rasprostranjeni komunikacioni mrak usred talasa antivladinih protesta.
Ekonomske i svakodnevne posledice
Dugotrajno isključenje pogodilo je ključne sektore — od turističkih rezervacija i avio-saobraćaja, preko bankarskih i platnih servisa, do izvoza i carinskih procedura. Prema zvaničnoj proceni zamenika ministra telekomunikacija Ehsana Chitsaza, dnevni gubici iznose između četiri i šest biliona rijala (~3–4 miliona USD), dok organizacija NetBlocks procenjuje da Iran gubi више od 37 miliona dolara dnevno.
Život pod intranetom
Milioni Iranaca su preusmereni na domaći intranet koji omogućava rad lokalnih aplikacija za prevoz, bankarstvo, dostavu hrane i vesti, ali istovremeno izoluje korisnike od globalnih servisa. Lokalne aplikacije za dopisivanje (Bale, Eitaa, Rubika) su najavljene kao funkcionalne, ali mnogi, kao Amir, odbijaju da ih koriste zbog zabrinutosti za privatnost.
Iskustva pojedinaca
„Moj posao u potpunosti zavisi od interneta... Zaista ne vidim kako bih preživeo bez njega,“ kaže Amir, 32, koji radi recenzije igara i filmova za Instagram i YouTube.
Amin, 29, koji recenzira tehniku i takođe zavisi od društvenih mreža, napominje da je rad pod ovakvim uslovima postao neodrživ i da restrikcije pogađaju svaki aspekt egzistencije.
Saobraćaj i izvoz
Agencije za putovanja beleže nestabilnost u rezervacijama međunarodnih letova, otkazivanja i kašnjenja sa obaveštavanjem putnika. Kamiondžije i izvoznici ukazuju na usporene administrativne procedure pri utovaru i istovaru, što produžava čekanja i povećava troškove.
Kontekst i reakcije
Vlasti su prekid obrazložile borbom protiv, kako su naveli, spoljnih "terorističkih operacija", dok grupe za ljudska prava tvrde da je cilj prikrivanje represije nad demonstrantima. Zvanični broj žrtava nemira iznosi 3.117, ali međunarodne NVO navode i više procene.
Ograničenja interneta nisu izuzetak u iranskoj istoriji protesta: slične, kraće blokade zabeležene su 2009, 2019, tokom protesta 2022–2023 nakon smrti Mahse Amini, kao i prošlog juna tokom sukoba u regionu. Ostaje neizvesno koliko će dugo potrajati trenutna potpuna blokada; povremeni i ograničeni pristup nekim stranim sajtovima i mejl servisima beležen je u poslednjim danima, ali je i dalje veoma nepouzdan.
Zaključak: Prekid interneta ima šire posledice od otežanog objavljivanja sadržaja — utiče na ekonomiju, međunarodnu trgovinu i osnovne usluge, a istovremeno podiže zabrinutost za privatnost, slobodu informisanja i prava građana.
Pomozite nam da budemo bolji.
