Broj stanovnika kampa al‑Hol na severoistoku Sirije naglo je opao sa oko 24.000 početkom godine na svega nekoliko hiljada nakon povlačenja SDF‑a i ulaska vladinih snaga. Metode napuštanja kampa ostaju nejasne — pominju se autobusi, proboji ograde i krijumčarenje — što stvara ozbiljne bezbednosne i humanitarne rizike. Stručnjaci upozoravaju da haotičan odlazak posebno ugrožava žene i decu i može omogućiti povratak ili reorganizaciju nasilnih grupa, dok pozivaju na koordinisane repatrijacije i hitnu zaštitu ranjivih.
Haotičan egzodus iz kampa al‑Hol podiže bezbednosne i humanitarne zabrinutosti
Detainees walk between tents at the al-Hol camp on January 26, 2026, in Hasakah, Syria [Abdulmonam Eassa/Getty Images]
Broj stanovnika u jednom od najzloglasnijih sirijskih kampova, al‑Hol, naglo je opao — sa oko 24.000 početkom godine na svega nekoliko hiljada, prema humanitarnim, diplomatskim i lokalnim izvorima. Kamp, koji se nalazi u provinciji Hasaka blizu granice sa Irakom, ranije je držao interno raseljene Sirijce i hiljade stranih državljana za koje se verovalo da imaju veze s ISIL‑om.
Upravljanje i promene vlasti
Kamp je bio pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga (SDF) do vladine ofanzive početkom godine koja je primorala SDF na povlačenje. Nakon povlačenja, državne snage su ušle u kamp, ali su humanitarne organizacije u velikoj meri obustavile rad zbog bezbednosnih i operativnih problema.
Kontradiktorni izvori o napuštanju
Izveštaji o tome kako su porodice i pojedinci napustili al‑Hol su neujednačeni. Prema svedočenjima, neki su rekli da su im naredili da se ukrcaju u autobuse (nije jasno ko je izdao naredbu), drugi tvrde da su ljudi probili ograde i masovno napustili kamp, a postoje i navodi o krijumčarenju. Al Jazeera nije nezavisno potvrdila te tvrdnje, ali ih radnici pomoći smatraju izvornima mogućim zbog veličine i haotičnih uslova.
„Kretanje porodica nije se odvijalo na kontrolisan ili zvanično koordinisan način. Porodice ne mogu biti sigurne da li su oslobođene ili su efektivno otete,“
rekla je Beatrice Eriksson iz Repatriate the Children.
Skala i sastav stanovništva
Prema podacima iz januara, među stanovnicima su dominirali Sirijci i Iračani, dok je u strogo obezbeđenom delu boravilo oko 6.200 osoba iz drugih zemalja — većinom žena i dece, prema Save the Children. Takva demografska slika pojačava zabrinutost za ranjive grupe.
Bezbednosne implikacije
Analitičari i diplomate upozoravaju da haotičan odlazak pritvorenih koji su bili povezni s ISIL‑om može predstavljati rizik od regrutacije, trgovine ljudima ili pokušaja podizanja terorističkih aktivnosti. Caroline Rose iz New Lines Institutea ističe da bi povratak radikalizovanih osoba mogao omogućiti napade koji bi destabilizovali već krhku bezbednosnu situaciju u Siriji.
Humanitarne zabrinutosti
Human Rights Watch i druge organizacije upozoravaju da chaotično napuštanje kampova naročito ugrožava žene i decu: oni se mogu naći bez zaštite, izloženi krijumčarima, eksploataciji ili prisilnoj regrutaciji. Poziva se na koordinisane repatrijacije i hitnu identifikaciju i zaštitu ranjivih osoba.
Izveštaji organizacija poput MSF iz 2022. navode da su uslovi u al‑Hol bili teški — ograničen pristup zdravstvenoj nezi, nedostatak hrane i vode i restrikcije komunikacije — što je kamp, kako su ga opisivali zatvorenici, činilo de facto pritvorom.
Situacija u drugim kampovima
U blizini, kamp Roj i dalje je pod kontrolom SDF‑a, ali i tamošnje stanovnike sada muči neizvesnost. Dаме i deca u Roj‑u traže repatrijaciju, dok strah od toga da će biti prebačeni u regione poput Idliba dodatno pojačava osećaj bespomoćnosti.
Zaključak i preporuke
Haotičan egzodus iz al‑Hola otvara istovremeno bezbednosne i humanitarne izazove. Stručnjaci pozivaju na hitne mere: međunarodnu koordinaciju za bezbedne repatrijacije, identifikaciju i zaštitu dece i žena, obnavljanje rada humanitarnih organizacija u sigurnim uslovima i transparentno prikupljanje podataka o kretanju bivših stanovnika kampa.
Pomozite nam da budemo bolji.
