Iranski zvaničnici ponavljaju pravo zemlje na mirno obogaćivanje urana u skladu sa pravilima IAEA, dok SAD upozoravaju na mogućnost vojne akcije. Omanom posredovani pregovori u Ženevi traju, ali sporovi ostaju oko sanckija, balističkog programa i regionalnog uticaja. Pojačano američko vojne prisustvo i iranske vojne vežbe podižu tenzije, dok neke države evakuišu svoje građane.
Iranski Šef Atomskog Programa Brani Pravo Na Obogaćivanje Dok SAD Upozoravaju Na Moguću Vojnu Akciju
This handout photo released by Iran's Islamic Revolutionary Guards Corps's official website Sepanews shows a rocket being fired during a military exercise by the Guards and and the navy in the Strait of Hormuz (-)(-/SEPAH NEWS/AFP)
Iranski šef Agencije za atomsku energiju Mohammad Eslami izjavio je u četvrtak da "nijedna zemlja ne može lišiti Iran prava" na mirno obogaćivanje urana, nakon novih upozorenja iz Vašingtona da postoje "mnogo razloga" za eventualni napad na Islamsku Republiku.
Kriza i pregovori
Dve zemlje su nedavno obnovile indirektne razgovore, posredovane Omanom, u pokušaju da se smanji napetost oko iranskog nuklearnog programa. Drugi krug pregovora održan je u utorak u Ženevi, gde je iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi rekao da su postignuti dogovori o "vodećim principima", dok je američka strana navela da još nisu ispoštovane sve njihove "crvene linije".
Retorika i pretnje
"Iranski nuklearni program se sprovodi u skladu sa pravilima IAEA," rekao je Eslami u video-snimku objavljenom u iranskim medijima.
Istovremeno, portparolka Bele kuće Karoline Leavitt upozorila je da postoje "mnogo razloga i argumenata" za udar na Iran i pozvala Teheran da postigne sporazum sa predsednikom Trumpom. Trump je na svojoj platformi Truth Social ponovo nagovestio mogućnost vojne akcije, dok američki zvaničnici izveštavaju o vojnim opcijama koje su, kako prenosi medijska dokumentacija, usmerene na značajno obezvređivanje iranskih kapaciteta.
Vojna priprema i pokazivanje snage
SAD pojačavaju vojne snage u regionu: u priobalnim vodama nasuprot Iranu pozicioniran je nosač aviona USS Abraham Lincoln sa skoro 80 aviona, a naređeno je i slanje drugog nosača. CNN i CBS su izvestili da bi američke snage mogle biti spremne za udare za kratko vreme, iako konačna odluka nije zvanično potvrđena.
Iran je odgovorio vojnim vežbama: Islamska revolucionarna garda održala je manevre u Hormuškom moreuzu, a iranska i ruska mornarica zajedničke vežbe u Moru Oman i severnom delu Indijskog okeana dodatno su podigle tenzije. Iranski političari su više puta zapretili blokadom Hormuzkog prolaza, ključnog za svetski transport nafte i gasa.
Političke izjave i civilne posledice
Iranski predsednik Masoud Pezeshkian poručio je: "Ne želimo rat", ali je istakao da Iran neće popustiti pritiscima koji bi predstavljali poniženje ili nametanje volje spolja. U međuvremenu, neke zemlje, kao što je Poljska, pozvale su svoje građane da odmah napuste Iran zbog porasta rizika.
Pregovori posredujuće diplomatije i diplomatski kanali nastavljaju se, ali su osnovni razlasci ostali: Teheran traži ukidanje američkih sankcija i želi da se razgovori ograniče na nuklearno pitanje, dok SAD nastoje da u pregovore uključe i iranski balistički program i regionalne bezbednosne aktivnosti.
Konsekvence: Dalje zaoštravanje bi moglo uticati na globalne energetske tokove, bezbednost pomorskih puteva i političku stabilnost u regionu; diplomatski napori ostaju ključni za sprečavanje šire eskalacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
