Evropski obaveštajni šefovi ocenjuju da Rusija ne želi brz mir u Ukrajini i da koristi pregovore sa SAD da bi pokušala da dobije ublažavanje sankcija i velike ekonomske sporazume. Kijev odbija zahtev Moskve za povlačenje iz preostalog dela Donjecka (oko 20%), a obaveštajci upozoravaju da bi takav ustupak verovatno pokrenuo nove ruske zahteve. Procene ukazuju na otpornost ruske ekonomije sada, ali i na visoke finansijske rizike u drugoj polovini 2026.
Evropske obaveštajne službe: Rusija ne želi brz mirovni dogovor u Ukrajini, koristi pregovore za ublažavanje sankcija
European spies say Russia doesn’t want quick Ukraine deal
Šefovi pet evropskih obaveštajnih službi ocenili su u razgovoru sa Reutersom da je malo verovatno da će ove godine biti postignut sveobuhvatan sporazum koji bi okončao rat koji vodi Rusija protiv Ukrajine. Zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, navode da Moskva ne teži brzom završetku sukoba i da pregovore sa SAD doživljava i koristi za pokušaj ublažavanja sankcija i postizanje velikih ekonomskih aranžmana.
Glavni zaključci obaveštajaca
Četiri od pet sagovornika kažu da su američko-posredovani razgovori — uključujući najnoviji krug u Ženevi — uglavnom "pregovaračka scena" ili tzv. negotiation theatre. Prema jednom od njih, postoji značajan raskorak između procena u evropskim prestonicama i optimističnih očekivanja Bele kuće, koja navodno radi na postizanju dogovora do juna.
"Rusija ne traži mirovni sporazum. Traži svoje strateške ciljeve, a oni se nisu promenili," rekao je jedan od zvaničnika, navodeći kao primarne ciljeve smenu ukrajinskog rukovodstva i pretvaranje Ukrajine u neutralnu tampon-zonu.
Evropski obaveštajci navode da Moskva želi da Kijev povuče snage iz preostalog dela Donjecka koji je pod ukrajinskom kontrolom (oko 20%), što Ukrajina odbija. I dok bi sticanje ostatka Donjecka moglo delimično zadovoljiti teritorijalne ambicije, sagovornici upozoravaju da bi takav ustupak verovatno pokrenuo novu rundu zahteva umesto da dovede do trajnog mira.
Metodologija i procene o ruskoj ekonomiji
Obaveštajne službe su objasnile da se oslanjaju na kombinaciju ljudskih izvora, presretnutih komunikacija i drugih obaveštajnih sredstava. Svi su saglasni da je Rusija prioritetno područje prikupljanja informacija. Zvaničnici ističu i da ruska ekonomija trenutno nije "na ivici kolapsa" — poslužila je uzdržljivost društva — ali upozoravaju na "veoma visoke" finansijske rizike koji se očekuju u drugoj polovini 2026. godine zbog ograničenog pristupa kapitalnim tržištima i visokih troškova zaduživanja.
Analitičari procenjuju da je ruski BDP porastao oko 1% prošle godine. Ključna kamatna stopa centralne banke iznosi 15,5%, a likvidni deo državnih rezervi upotrebljivih za pokrivanje budžetskog deficita prepolovio se od 2022. godine.
Politički i diplomatski kontekst
Evropski obaveštajci izražavaju i zabrinutost zbog ograničenih pregovaračkih sposobnosti nekih zapadnih aktera u razgovorima sa Moskvom. Američki tim za pregovore predvode poslovni ljudi Steve Witkoff i Jared Kushner, koji nisu profesionalni diplomate niti specijalisti za region.
Prema izvorima bliskim Ukrajini, američki i ruski pregovarači raspravljali su o bilateralnim projektima u vrednosti do 12 biliona dolara, koje je spominjao ruski izaslanik Kiril Dmitrijev; Dmitrijev je naveo i procenu preko 14 biliona dolara. Evropa i dalje upozorava da takve ekonomske ponude mogu imati za cilj podelu pregovora na vojno-bezbednosnu i ekonomsku stazu.
U odgovoru na kritike, portparolka Bele kuće rekla je da su predsednik Trump i njegov tim učinili mnogo da dovedu strane za pregovarački sto, dok ruski zvaničnici tvrde da je mir moguć, ali samo po ruskim uslovima.
Dok pregovori traju, evropske obaveštajne procene ukazuju da je verovatnoća brzog i sveobuhvatnog mira mala, a da će svaki teritorijalni ustupak verovatno biti praćen novim političkim i sigurnosnim zahtevima.
Izveštavali: Tom Balmforth i Gram Slattery; Uredio: Gareth Jones. (Izvor: Reuters)
Pomozite nam da budemo bolji.
