Novo otkriće može objasniti poreklo složenog života: Asgard arheje tolerantne na kiseonik

Zagonetka o tome kako je nastao prvi složeni život mogla bi biti bliža rešenju. Nova studija sugeriše da su rani događaji koji su doveli do pojave višestaničnih organizama — uključujući životinje, biljke i gljive — povezani sa simbiozom između bakterija i jednog tipa arheja poznatih kao Asgard arheje.

Šta se dogodilo? Pre približno dve milijarde godina, neke bakterije su ušle u druge jednoćelijske organizme i postale mitohondrije — organele koje danas proizvode energiju u ćelijama eukariota. Do sada je bila zagonetka kako su bakterije koje su preferirale bogata kiseonikom staništa našle svoje partnere među Asgard arhejama, koje su se smatrale prilagođenim uslovima sa malo kiseonika.

Novo objašnjenje: Prethodna identifikacija najbližih srodnika naših predaka mogla je biti pogrešna. Novi podaci ukazuju da su najbliži poznati Asgard sojevi tolerantni na kiseonik. To znači da su oba simbiotska partnera verovatno naseljavala sredine bogate kiseonikom — na primer plitke priobalne vode — gde je bilo moguće uspostaviti stabilnu, dugotrajnu simbiozu koja je kasnije omogućila evoluciju složenih organizama.

Zašto je to važno? Ako su obe strane bile sposobne da podnesu veće koncentracije kiseonika, nestaje prethodni kontradikcijski scenarij o susretu „kiseoničnih“ bakterija i „anoksičnih“ Asgarda. Ovo objašnjenje čini nastanak eukariotske ćelije i kasniju pojavu višestaničnosti manje misterioznom i otvara nove pravce za proučavanje rane evolucije života na Zemlji.

Šta ostaje nerazjašnjeno? Iako ovo istraživanje menja naše predstave o okruženju u kojem je nastala simbioza, ostaju pitanja o tačnim uslovima, mehanizmima ulaska bakterija u domaćine i redosledu genetskih promena koje su dovele do modernih mitohondrija. Buduća istraživanja i bolji uzorci Asgard arheja pomoći će da se slika dodatno razjasni.