Libanska vojska optužila je Izrael za napad kod Marjayouna i naredila jedinicama da ojačaju položaj i uzvrate vatrom. Incident se dogodio dok dronovi nadleću južni Liban, a tenzije rastu zbog mogućeg sukoba SAD i Irana. Liban tvrdi da je završio prvu fazu demilitarizacije juga, dok međunarodne organizacije i Bejrut prijavljuju veliki broj kršenja primirja i civilnih žrtava.
Libanska vojska naređuje uzvraćanje nakon napada kod Marjayouna — rastu tenzije na jugu
The Lebanese military ordered its soldiers to 'reinforce the post, remain there, and return fire' [File: Aziz Taher/Reuters]
Libanska vojska optužila je Izrael za napad u blizini opservacijskog položaja koji postavlja na južnoj granici i izdala naređenje jedinicama da uzvrate vatrom i ojačaju položaj.
Šta se dogodilo
Vojska je saopštila da se incident dogodio u utorak u oblasti Marjayoun, kada je nadletao izraelski dron na niskoj visini koji je, kako tvrde libanske snage, upućivao pretnje s ciljem da natera osoblje da napusti položaj. „Komanda vojske izdala je naredbu da se položaj ojača, da se ostane na tom mestu i da se uzvrati vatrom“, navodi se u objavi na platformi X. U saopštenju nije precizirano na koji je način napad izveden.
Širi kontekst
Izraelske oružane snage redovno izvode udare na južni Liban i, uprkos primirju iz novembra 2024. koje je trebalo da okonča neprijateljstva sa Hezbolahom, Izrael zadržava pet položaja na tom području. Izrael je ranije ocenio da su napori libanske vojske da vrati kontrolu nad teritorijom „daleko od dovoljnih“.
Libanska vlada prošle godine preuzela je obavezu razoružanja Hezbolaha i poverila vojsci da izradi i sprovede plan demilitarizacije juga. Vojska je sa ograničenim resursima u poslednjih meseci pokušavala da razmontira objekte i tunele Hezbolaha i zapleni oružje; u januaru je saopšteno da je okončana prva faza plana za dovođenje neregularnog naoružanja pod državnu kontrolu u zoni koja se proteže do reke Litani.
Posledice i međunarodni odjek
Nastavak izraelskih udara bio je predmet osuda libanskih vlasti i međunarodnih organizacija. Ujedinjene nacije su u novembru naveli da je najmanje 127 civila poginulo u izraelskim napadima na Liban od stupanja na snagu primirja, dok je libanska vlada prijavila više od 2.000 kršenja primirja od strane Izraela u poslednja tri meseca 2025. godine.
U petak je Izrael saopštio da je gađao metu Hezbolaha u istočnom Libanu i ciljeve povezane s Hamasom na jugu; libanske vlasti tvrde da je u tim napadima poginulo najmanje 12 ljudi, uključujući civile. Hezbolah je potom objavio da je izgubio osam boraca i najavio obnovu „otpora“.
Regionalna napetost i diplomatija
Ministar spoljnih poslova Libana, Youssef Raggi, govoreći u Ženevi, upozorio je na potencijalne posledice po Liban u slučaju eskalacije sukoba između SAD i Irana, koji je saveznik Hezbolaha. Raggi je naveo da postoje naznake da bi Izrael u slučaju eskalacije mogao izvesti intenzivne udare, pa čak i pogoditi infrastrukturu kao što je aerodrom, iako se vodi diplomatija radi zaštite civilne infrastrukture.
Sa povećanim rizikom regionalne konfrontacije, Vašington je naredio odlazak neesencijalnog osoblja iz ambasade SAD u Bejrutu. Bela kuća je saopštila da predsednik Donald Trump i dalje preferira diplomatski pristup prema Iranu, ali je naglasila i spremnost na upotrebu sile ako bude potrebno. SAD i Iran planiraju treći krug razgovora u Ženevi.
Napomena: Izveštaj se zasniva na tvrdnjama libanske vojske i zvaničnim saopštenjima; izraelska vojska se za sada nije odmah oglasila povodom poslednjeg incidenta.
Pomozite nam da budemo bolji.
