Anularno pomračenje Sunca 17. februara 2026. stvorilo je blistavi „prsten vatre“ vidljiv iz uskog pojasa nad delom Antarktika. Posada istraživačke stanice Concordia bila je među retkima koji su mogli da posmatraju puni efekat; vrhunac je trajao oko dva minuta. Satelit Proba-2 zabeležio je prikaz iz orbite, dok su posmatranja sa tla bila izuzetno retka zbog izolovanosti lokacije.
Retko anularno pomračenje: blistavi „prsten vatre“ iznad Antarktika viđen samo od malobrojnih posmatrača
Annular solar eclipse captured by one of the few observers located at Concordia Research Station, Antarctica. | Credit: ESA/IPEV/PNRA-A. Traverso
U zaleđenom nebu iznad Antarktika 17. februara 2026. javio se spektakularni „prsten vatre“ — pojava karakteristična za anularno pomračenje Sunca koju je uživo videla samo vrlo uska grupa ljudi.
Šta je anularno pomračenje?
Anularno pomračenje nastaje kada Mesec prođe tačno ispred Sunca dok se nalazi nešto dalje u svojoj blago eliptičnoj orbiti, pa zbog manjeg prividnog prečnika ne može potpuno da zakloni Sunčev disk. Rezultat je tamna silueta Meseca okružena tankim, blistavim prstenom Sunčeve svetlosti — poznatim kao „prsten vatre“.
Gde i kada je ovo pomračenje bilo vidljivo?
Tajetan, uži pojas anularnosti presekao je mali deo Antarktika, pa je većina sveta propustila pun efekat. Među retkima koji su se našli u odgovarajućoj zoni bila je posada istraživačke stanice Concordia, smeštene na lednoj visoravni iznad 3.200 metara nadmorske visine.
Vrhunac anularnosti dogodio se u 19:47 po lokalnom vremenu (06:47 EST / 12:47 GMT) i trajao je oko dva minuta. Ako se računaju delimične faze, potpuno trajanje događaja iznosilo je približno dva sata.
Posebnosti lokacije
Concordia istraživačka stanica leži otprilike 1.100 kilometara od obale, na visini od skoro 3.200 metara — jedno od najsamotenijih mesta na Zemlji. Tokom antarktičkog leta Sunce jedva zalazi, dok polarne noći u zimskom periodu znače da Sunce nedeljama ne izlazi, a temperature mogu pasti i do -80 °C (-112 °F).
Posmatranje iz svemira i sa tla
Dok je evropska satelitska misija Proba-2 zabeležila prikaz pomračenja iz orbite, snimci i posmatranja sa tla, naročito sa tako izolovane lokacije kao što je Concordia, predstavljaju izuzetno retku i impresivnu perspektivu. Za veoma mali broj ljudi na dnu sveta to je bio jedinstven astro-iskustveni trenutak.
Za naučnike i posmatrače: ovakvi događaji pružaju priliku za proučavanje atmosferskih efekata pri rubu Sunčevog diska, kalibraciju instrumenata i inspiraciju za dalja polarna posmatranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
