Rumunija je saopštila da u srednjem roku neće dozvoliti raspoređivanje nuklearnih komponenti na svojoj teritoriji, izjavio je predsednik Nicusor Dan. Ova odluka usledila je kao odgovor na francusku inicijativu za proširenje nuklearne saradnje sa evropskim partnerima. Francusko-nemačka radna grupa planira konkretnu saradnju ove godine, a nekoliko evropskih zemalja pozvano je da učestvuje u vežbama nuklearnog odvraćanja.
Rumunija Odbacuje Postavljanje Nuklearnih Komponenti — Predsednik Nicusor Dan Naglašava Da Je Zemlja Pod NATO Kišobranom
FILE PHOTO: Romania's President Nicusor Dan attends a press conference on the day of the Eastern Flank Summit in Helsinki, Finland December 16, 2025. Lehtikuva/Heikki Saukkomaa/via REUTERS /File Photo
BUKUREŠT, 6. mart (Reuters) — Rumunija neće u srednjem roku dozvoliti postavljanje nuklearnih komponenti na svojoj teritoriji, izjavio je u četvrtak uveče predsednik Nicusor Dan kao odgovor na inicijativu Francuske da proširi svoj nuklearni režim saradnje sa evropskim partnerima.
Predsednik Francuske Emmanuel Macron ranije je ove nedelje najavio da Francuska planira proširenje svog nuklearnog arsenala i da bi potencijalno mogla da dozvoli evropskim saveznicima da stacioniraju ili koriste francuske ratne avione na misijama nuklearnog odvraćanja.
Francuska i Nemačka formirale su radnu grupu za pitanja nuklearnog odvraćanja koja treba da razgovara o ključnim pitanjima i da ove godine započne konkretnu operativnu saradnju. Macron je naveo da bi u francuskim vojnim vežbama mogli da učestvuju Grčka, Poljska, Holandija, Belgija, Danska i Švedska, a rumunske vlasti su potvrdile da su i one pozvane na razgovore.
"Kao članica NATO-a, Rumunija se nalazi pod NATO nuklearnim kišobranom koji obezbeđuju Sjedinjene Države", rekao je Dan novinarima nakon zvanične posete Varšavi. "To što nas pokriva NATO kišobran ne podrazumeva prisustvo nuklearnih elemenata na rumunskoj teritoriji — u srednjem roku, smeštaj nuklearnih komponenti ne dolazi u obzir."
U geopolitčkom kontekstu, većina evropskih država decenijama se oslanja prvenstveno na Sjedinjene Države kao stub transatlantske bezbednosti i nuklearnog odvraćanja, dok Macronova inicijativa dobija pažnju zbog pitanja evropske strateške autonomije.
Kontekst i reakcije
Macronov potez dolazi usred kritika iz prethodne američke administracije o spremnosti Evrope da se sama brani, ali i u vreme povećane međunarodne napetosti — uključujući izražene zabrinutosti zbog sukoba i udara koje su izvele Sjedinjene Države i Izrael prema Iranu, prema izvorima iz regiona.
Odluka Bukurešta da odbije smeštaj nuklearnih komponenti podvlači razlike među saveznicima o tome kako treba organizovati evropsko učešće u zajedničkim nuklearnim kapacitetima i vežbama.
Izveštava Luiza Ilie; uredio Gareth Jones.
Pomozite nam da budemo bolji.
