Teheran je posle razornog talasa udara pre nedelju dana zatečen u duploj stvarnosti: kratki periodi površenog mira ispresecani su novim eksplozijama. Zapadni delovi i centar grada pretrpeli su velika razaranja, stanovništvo čisti ruševine, a ulice su ispunjene kontrolnim punktovima, oklopnim vozilima i plakatima sa likom Khameneija.
Teheran Posle Udarnih Napada: Krhka Normalnost Među Ruševinama i Kontrolnim Punktovima
Residents of the Iranian capital were trying to go about their lives despite the war (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Trenutakom je Teheran ličio na grad u privremenom miru: ptičji cvrkut, trkači i pogled na zasnežene Alborz planine. Ubrzo je tišinu ponovo prekinuo zvuk eksplozije.
Pre nedelju dana, prve udarne akcije za koje se navodi da su ih izvele SAD i Izrael pogodile su centre moći u Iranu i, prema izveštajima, dovele do smrti vrhovnog vođe ajatolaha Alija Khameneija. Napadi su poremetili svakodnevni život i pretvorili delove grada u polje razaranja.
Na zapadu Teherana jedan blok povezan sa bezbednosnim snagama bio je sravnjen sa zemljom, a okolne ulice bile su pune ruševina. Neobično, zelena kapija i ograda oko nekog dela mesta ostali su netaknuti, dok je sve ostalo bilo razrušeno.
Nastupili su haotični prizori: prolaznici u panici, roditelji koji izvlače decu iz škola, dugi redovi pred pekarama i zaglavljena vozila u gužvama. Posle nekoliko dana intenziteta, buka i napetost su se donekle smirili, pa je prestonica koja inače broji oko 10 miliona ljudi povremeno imala kratke periode relativnog mira — sve dok nova serija eksplozija nije ponovo potresla grad.
Gljivasti Oblaci
Još jedan blok u centru grada bio je iznutra spaljen i razoravan. Na mestima udara stajali su stražari, neki vidno mladi, ponekad naoružani. Eksplozije su bile toliko snažne da su razbile stakla u obližnjoj osnovnoj školi i prekrile školsko dvorište kamenjem i šutom, dok je prašina zaprašila parkirane motorcikle.
U drugim kvartovima ostao je samo čelični kostur zgrada, a na spoja tih ruševina nameštali su se veliki antenski sistemi. Meštani su organizovano čistili šut, izvlačili spakovani nameštaj i uređaje i utovarivali ih na derutne plave pickup kamionete prepoznatljivog modela Zamyad.
„Ramazanski Rat” i Krhka Svakodnevica
U prvim danima sukoba Teheran je delovao kao grad duhova, ali su ubrzo ljudi počeli ponovo da izlaze: očevi koji guraju decu na trotinetima, deca koja igraju fudbal, trkači i biciklisti koji se vraćaju u parkove, a prodavnice otvaraju vrata kupcima. Međutim, ta normalnost ostaje površna.
Duž glavnih saobraćajnica jasno su vidljivi kontrolni punktovi na kojima naoružani ljudi u civilu i pripadnici snaga reda i bezbednosti u uniformama i pancirkama zaustavljaju nasumična vozila. Blokade usporavaju saobraćaj, koji je često ograničen na skutere i dostavna vozila. Oklopna vozila, ponekad istaknuta zastavama, kreću se gradom u visokoj pripravnosti.
Tokom molitvi, pripadnici Revolucionarne garde proveravaju vernike pri ulasku u džamije, a po ulicama su se pojavili plakati i murali sa likom Khameneija, koji su se ubrzo rasprostrli kao simboli nacionalne propagande. Državna televizija događaje opisuje terminom „Ramazanski rat”, dok su lokalni mediji i stanovništvo podeljeni u tumačenju nastale situacije.
Stanje u Teheranu ostaje neizvesno: dok stanovnici pokušavaju da vrate delove svakodnevice, grad se istovremeno navikava na novu realnost sa kontrolnim punktovima, oklopnim vozilima i vidljivim tragovima razaranja.
Pomozite nam da budemo bolji.
