Vladimir Putin je izjavio da je Rusija spremna da uslovno obnovi dugoročno snabdevanje Evrope naftom i gasom dok rastu cene energenata i dok su isporuke ugrožene zbog tenzija na Bliskom istoku. Evropske zemlje su poslednje četiri godine drastično smanjile uvoz iz Rusije kao odgovor na rat u Ukrajini i sankcije. Cene nafte su probile 100 dolara po barelu, Brent je dostigao preko 119 dolara, a G7 razmatra mere za stabilizaciju tržišta.
Putin: Rusija Uslovno Spremna Da Ponovo Snabdeva Evropu Naftom I Gazom Dok Cene Rastu
Russian President Vladimir Putin chairs a meeting on the situation in the global energy market, at the Kremlin in Moscow, Russia, on March 9, 2026 [Gavriil Grigorov/Sputnik via Reuters]
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Moskva spremna uslovno da obnovi snabdevanje Evrope naftom i gasom, dok porast cena energenata prati eskalaciju sukoba na Bliskom istoku i poremećaje u transportu kroz Hormuški moreuz.
Poruka Putina
Putin je u televizijskom obraćanju članovima vlade i rukovodiocima vodećih ruskih naftnih i gasnih kompanija rekao da je Rusija otvorena za povratak dugoročnoj, stabilnoj saradnji sa evropskim kupcima ukoliko ona bude oslobođena političkih pritisaka.
„Ako evropske kompanije i evropski kupci odluče da se reorijentišu i obezbede dugoročnu, održivu saradnju, bez političkih pritisaka, mi to nismo i nećemo da odbijemo. Spremni smo da radimo i sa Evropljanima.”
Kontekst i posledice
Evropske države su tokom poslednje četiri godine značajno smanjile zavisnost od ruskih energenata kao odgovor na rat u Ukrajini i na sankcije EU i Grupe sedam. EU je zabranila pomorske uvoze ruske sirove nafte 2022. godine, a isporuke preko naftovoda Druzhba prema Mađarskoj i Slovačkoj praktično su obustavljene od januara zbog oštećenja u tranzitu kroz Ukrajinu.
Pre rata u Ukrajini, Evropa je uvozila više od 40% svog gasa iz Rusije. Kako su evropske isporuke opale, do 2025. kombinovana prodaja gasovodnog gasa i LNG iz Rusije pala je na oko 13% ukupnog uvoza EU, zbog čega je Moskva tražila druga tržišta i nudila velike rabate azijskim kupcima.
Ekonomski uticaj i tržište
Putinovo obraćanje usledilo je dok su cene nafte ostvarile snažan skok: cena je prešla 100 dolara po barelu, a Brent je u jednom trenutku dostigao preko 119 dolara zbog strahovanja od dugotrajnog poremećaja snabdevanja. Države G7 saopštile su da su spremne da preduzmu "neophodne mere" kao odgovor na rast cena, ali se nisu obavezale na puštanje strateških rezervi.
Mađarski premijer Viktor Orban je u međuvremenu pozvao EU da suspenduje sankcije na rusku naftu i gas kako bi ublažila rast cena, dok je Kremlj prošle nedelje naložio vlastima da razmotre usmeravanje preostalih tokova ruskih energenata dalje od evropskog tržišta pre stupanja u primenu narednih zabrana EU.
Šta to znači za Evropu
Potencijalni povratak ruskih isporuka zavisio bi od političkih odluka u EU i od sporazuma o dugoročnim uslovima snabdevanja. U međuvremenu, tržište energenata ostaje osetljivo na geopolitičke tenzije i prekide kroz strateške pomorske prolaze poput Hormuškog moreuza, koji prenosi značajan deo globalne nafte i LNG.
Zaključak: Putinova ponuda otvara mogućnost za brzi porast snabdevanja ukoliko politička klima u Evropi postane povoljnija, ali realnost energetskih i bezbednosnih politika EU čini takav povratak neizvesnim.
Pomozite nam da budemo bolji.
