Ključni nalazi: Kraljevski pingvini na subantarktičkim ostrvima pomerili su parenje za prosečno 19 dana u odnosu na 2000. godinu, što je povećalo uspešnost razmnožavanja za oko 40%. Njihova sposobnost da koriste širok period parenja i prilagode rute traženja hrane pomaže im da privremeno iskoriste posledice zagrevanja mora. Međutim, naučnici upozoravaju da buduće promene u strujama, padavinama i temperaturama mogu poništiti ove dobitke.
Kraljevski pingvini profitiraju od zagrevanja — ali pitanje je koliko dugo
In this photo provided by Gaël Bardon, part of the king penguin colony is visible at La Baie du Marin, Possession Island, Crozet Archipelago, Jan. 16, 2026. (Gaël Bardon/CSM/CNRS/IPEV via AP)(ASSOCIATED PRESS)
Nova studija na lancu subantarktičkih ostrva otkriva neočekivanu vest: kraljevski pingvini (Aptenodytes patagonicus) pomerili su početak sezone parenja prosečno za 19 dana u odnosu na 2000. godinu, a to je dovelo do oko 40% veće uspešnosti razmnožavanja.
Šta pokazuje studija
Istraživanje koje obuhvata podatke o približno 19.000 jedinki i objavljeno u časopisu Science Advances beleži značajnu promenu fenologije — vremena životnih događaja — kod ove vrste. Ranije parenje omogućilo je većem broju mladunčadi da preživi prvu sezonu, čime je skočila opšta reproduktivna efikasnost.
Zašto kraljevski pingvini uspevaju
Kraljevski pingvini se razlikuju od mnogih drugih ptica i vrsta jer imaju širok vremenski prozor za parenje (od kraja oktobra do marta) i visoku fleksibilnost u ponašanju pri traženju hrane. Istraživači navode da pojedinci menjaju rute i dužinu odlazaka u potragu za plenom — neki idu južno prema polarnom frontu, neki severnije, a neki ostaju bliže koloniji — što im omogućava da brzo odgovore na promene u raspodeli hrane.
In this photo provided by Gaël Bardon, a king penguin chick hatches from its egg on Possession Island, Crozet Archipelago, Jan. 6, 2026. (Gaël Bardon/CSM/CNRS/IPEV via AP)(ASSOCIATED PRESS)
"Ova fleksibilnost u prehrambenom ponašanju i širok period parenja objašnjavaju zašto kraljevski pingvini za sada dobro podnose klimatske promene," kaže Gaël Bardon, vodeći autor studije.
Rizici i neizvesnost
Ipak, naučnici upozoravaju da su trenutne koristi verovatno privremene. Promene u morskim strujama, padavinama i temperaturama — kao i šira transformacija hranidbenih mreža — mogu brzo da ponište sadašnje dobitke. Spoljni stručnjaci takođe ističu moguće posledice po druge vrste: ako kraljevski pingvini uspeju da zauzmu više resursa, to može da ugrozi druge, manje prilagodljive vrste.
"Pobeda za ovu vrstu može značiti gubitak za neku drugu vrstu ako se takmiče za resurse," upozorava Casey Youngflesh sa Clemson University.
Michelle LaRue sa University of Canterbury napominje i da je studija fokusirana na reprodukciju i da ne pokriva ceo životni vek — kraljevski pingvini mogu da žive 20 i više godina, pa dugoročni efekti na preživljavanje odraslih jedinki i ukupnu dinamiku populacije ostaju nepoznati.
Zaključak
Za sada kraljevski pingvini deluju kao jedna od retkih vrsta koja privremeno profitira od promena uzrokovanih zagrevanjem planeta, zahvaljujući fleksibilnosti u vremenu parenja i ishrani. Međutim, naučnici ostaju oprezni: buduće promenljive u klimatskom i oceanskom sistemu mogu lako promeniti ovaj ishod.
Izvor: Studija objavljena u Science Advances; preneto iz izveštaja Associated Press.
Pomozite nam da budemo bolji.
