„Udaram nas bičevima“ — Preživeli iz El‑Fashera otkrivaju zlostavljanja, glad i masovna ubistva

U zagušljivoj tami zapečaćenog transportnog kontejnera svaki udarac predstavljao je još jednu izgubljenu žrtvu, priseća se Ibrahim Noureldin. Njega i stotine drugih pritvorenih, prema izjavama s terena, sudanske paravojne snage Rapid Support Forces (RSF) terale su u male, neprovetrive kontejnere i improvizovane zatvore — bez hrane, vode i adekvatne pomoći.

Masovni pritvori i potvrđeni zločini

Kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava i londonski Centre for Information Resilience (CIR) dokumentovali su da su RSF pretvorile bolnice, škole, magacine i transportne kontejnere u razgranatu mrežu improvizovanih zatvora u El‑Fasheru. UN je u svojoj istrazi naveo da sukobi u tom gradu nose "obeležja genocida". Procene govore da su hiljade ljudi pritvorene tokom oktobarskog zauzimanja.

Iz prve ruke — svedočenja iz Tawile

U pretrpanom izbegličkom kampu u Tawili, novinar AFP‑a razgovarao je sa petoro preživelih koji su dali retke, potresne izjave o uslovima pritvora i načinima zlostavljanja:

„Kad su ljudi umirali od žeđi i gladi, tukli su nas i primoravali da ih sahranjujemo napolju“, rekao je 42‑godišnji Ibrahim Noureldin, koji je mesec dana bio zatvoren u transportnom kontejneru sa oko 120 drugih muškaraca.

Abdullah Idris, 45, opisao je Dečiju bolnicu u El‑Fasheru kao jedan od najvećih centara za pritvor, gde je, prema UN, više od 2.000 muškaraca ostalo bez pristupa vodi i hrani. On je ispričao da je mogao da vidi desetine ljudi kako umiru svakog dana, dok je UN zabeležio i do 40 smrtnih slučajeva dnevno tokom epidemije slične koleri — 260 smrtnih ishoda u jednoj sedmici.

Ahmed Aman je potvrdio da su neki pritvorenici pretrpeli mučenja uključujući i isčupavanje noktiju klještima. Drugi svedoci govore o bičevanju, prebijanju drvenim palicama, suspendovanju u mučnim položajima i sistematskom fizičkom zlostavljanju mladih muškaraca.

Žene i seksualno nasilje

Nedal Yasser, 27, opisala je šest nedelja prenosa između lokacija pritvora, seksualno uznemiravanje, fizičko zlostavljanje i zahteve za otkup. Kazala je da su neke žene prisiljavane da plate otkup od po 2.000 dolara, i da su mnoge ostale bez imovine jer je bila opljačkana. Na putu ka sigurnosti doživela je spontani pobačaj.

Posledice i prenos pritvorenika

Preživeli sada nose teške fizičke i psihičke posledice: ozbiljni udarci, trajne ožiljke, gubitak vida i hodne poteškoće. Mehaničar Ahmed al‑Sheikh hoda s šepanjem i ne vidi na desno oko posle udarca RSF borca. UN je takođe izvestio da je najmanje 6.000 pritvorenika premješteno iz El‑Fashera u zatvor Tagris u Nyali, gde je uspostavljen potpuni komunikacioni mrak.

Odgovori i negiranje

RSF je negirao optužbe za zlostavljanje i nazvao izveštaje „propagandom“, optužujući pak vojsku da koristi civile kao žive štitove. Ipak, kombinacija svedočenja preživelih, satelitskih snimaka i verifikovanih videosnimaka koje su analizovali UN i CIR čini sliku sistematskih zloupotreba i masovnih kršenja ljudskih prava.

Ukratko: svedočenja iz Tawile potvrđuju razmere humanitarnog i bezbednosnog kraha u El‑Fasheru — masovni pritvori, tortura, bolesti i smrt — dok preživeli traže hitnu medicinsku, psihosocijalnu i pravnu pomoć.

ibr‑maf/bha/smw/amj