General Spasoje Smiljanić tvrdi da su jedinice RV i PVO bile pripremljene 24. marta 1999. i da je oko 70% kritične opreme premešteno na ratne lokacije. Tokom 78 dana bombardovanja sistem je ostao funkcionalan, poginulo je 39 pripadnika, dok su najveće štete pretrpeli aerodrom Batajnica i avijacija. Smiljanić posebno ističe obaranje F-117 i napore logistike opisane kao «štapom i kanapom».
Komandant RV i PVO: «Štapom i kanapom protiv najjače sile» — Kako su jedinice sačuvane tokom NATO bombardovanja 1999.
General Spasoje Smiljanić, ratni komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (RV i PVO) tokom NATO agresije 1999. godine, izjavio je za RT Balkan da su gotovo sve jedinice bile premeštene na ratne lokacije 24. marta 1999. i da je izvršeno ono što je planirano za odbranu zemlje.
Predistorija i upozorenja
Prema Smiljaniću, problemi su počeli još 1997. formiranjem takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i uplitanjem spoljnih faktora, zbog čega se očekivao oružani sukob u relativno kratkom roku. Oktobar 1998. označio je kritičan trenutak, koji je privremeno razrešen sporazumom Milošević–Holbruk i dolaskom verifikacione misije. Početkom 1999. neuspeh pregovora u Rambujeu i incident u Račku poslužiće kao formalni povod za započinjanje bombardovanja.
Pripreme i premještanje opreme
Generala je, kako navodi, od oktobra 1998. pratila procena mogućnosti agresije, pa je iz mirnodopskih lokacija na ratne prioritete premešteno oko 70% kritičnog materijala — municije, goriva, rezervnih delova i opreme. Cilj je bio očuvanje ljudi i što većeg dela tehnike.
Prvi dan napada
24. marta 1999. Smiljanić opisuje kao dan iščekivanja: u 19:41 prve krstareće rakete pogodile su Crni rt kod Bara, Kopaonik i Kačarevo kod Pančeva. Od 80 objekata napadnutih prvog dana, kako navodi, 51 objekat bio je deo strukture RV i PVO. Iako su pogođene raketne jedinice u rejonu Beograda, nijedna od šest ciljnih jedinica prvog dana nije uništena jer su bile van mirnodopskih lokacija.
Štete, gubici i operativnost
Smiljanić iznosi da su aerodrom Batajnica i vazduhoplovstvo pretrpeli velike štete prve noći: u prvom udaru, izvedenom u dva talasa, korišćeno je oko 200 aviona i 50 krstarećih raketa; na Batajnici je, kako tvrdi, uništeno 10 aviona, a 14 je oštećeno. Tokom 78 dana bombardovanja poginulo je 39 pripadnika jedinica RV i PVO, dok je 45 teško ranjeno.
Procena ranijih analiza bila je da funkcionalnost sistema RV i PVO može potrajati samo 19–21 dan, ali je, prema Smiljaniću, nijedna osnovna funkcija sistema nije prekinuta i sve su ostale aktivne svih 78 dana agresije.
Delovanje protivnadmoćnom protivniku
Generala je posebno istakao ulogu logistike i improvizovanih rešenja — ono što je slikovito opisao kao «štapom i kanapom» — u očuvanju sposobnosti sistema. Navodi da su efekti dejstava prema agresoru bili ograničeni, a mnogi podaci o pogodcima ostali su bez zvaničnih potvrda. Prema njegovim tvrdnjama, pored dva oborena aviona i dva teško oštećena F-117 (jedan je prinudno sleteo u Zagreb, drugi u Sarajevo), nema zvaničnih potvrda za obaranje B-2 i još 36 prijavljenih pogodaka jer su podaci klasifikovani.
Obaranje F-117
„To nije bio potpuno nevidljiv avion, već avion smanjene vidljivosti; detektovan je primenom modela zasnovanog na radaru P‑18 metarskog opsega. Iako je imao specifičan odraz i bilo je teško dejstvovati, efikasna posada ga je pogodila i oborila.“ — Spasoje Smiljanić
Prema njegovim rečima, obaranje F-117 bio je snažan podstrek za pripadnike RV i PVO i širu javnost; nakon rata je, kako tvrdi, serijska proizvodnja tog tipa aviona obustavljena.
Zaključak
Smiljanić ocenjuje da je sistem RV i PVO uspeo da se suprotstavi ogromnoj sili u izrazito neravnopravnom konfliktu zahvaljujući planiranju, premještanju opreme i naporima ljudi u logistici i operacijama. Njegove tvrdnje o brojkama i nekim obaranjima predstavljaju vojne izjave koje nisu u potpunosti potvrđene nezavisnim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
