Rusija i Ukrajina su razmenile talase udara dronovima neposredno pre početka privremenog prekida vatre zbog Pravoslavnog Uskrsa. Ukrajinske vlasti navode da je Rusija lansirala najmanje 160 dronova, pri čemu su četiri osobe poginule u Ukrajini; ruske vlasti prijavljuju žrtve i štetu na svojoj strani. Prekid vatre od 32 sata najavljen je kao pokušaj smanjenja nasilja, ali skepticizam ostaje zbog ranijih kršenja i zastoja u mirovnim pregovorima.
Rusija i Ukrajina Razmenile Talase Dronova Pred Pravoslavni Uskrs — Prekid Vatre Od 32 Sata Pod Upitnikom
Kyiv displays destroyed Russian military equipment during the Russian invasion of Ukraine (Genya SAVILOV)(Genya SAVILOV/AFP/AFP)
Rusija i Ukrajina su razmenile talase napada dronovima između kasnog petka i ranog subotnjeg jutra, samo nekoliko sati pre nego što je trebao da stupi na snagu privremeni prekid vatre zbog Pravoslavnog Uskrsa, saopštili su zvaničnici obe strane.
Šta se dogodilo
Ukrajinske vlasti navode da je Rusija lansirala najmanje 160 dronova prema ciljevima u Ukrajini, pri čemu su poginule četiri osobe u istočnim i južnim regionima zemlje. Među najteže pogođenim oblastima bila je južna Odesa, gde su prijavljena dve žrtve i šteta na civilnoj infrastrukturi.
Sa ruske strane, vlasti su javile da je talas ukrajinskih dronova izazvao požar na naftnom terminalu i oštetio stambene zgrade u Krasnodarskoj oblasti. Ruski postavljeni zvaničnici u okupiranom delu Donjecka naveli su da su dve osobe poginule u ukrajinskom napadu dronom.
Prekid vatre i reakcije
Kremlj je objavio privremeni prekid vatre koji je trebalo da traje od subote u 16:00 po lokalnom vremenu (13:00 GMT) do kraja nedelje — ukupno 32 sata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Kijev "ponavljano" pokazivao spremnost za prekid vatre tokom Uskrsa i da je voljan da odgovori uzvraćanjem iste mere, ali je dodao da treba proveriti poštovanje dogovora.
Međutim, među građanima i vojnim zvaničnicima u Ukrajini vlada skepsa da li će prekid vatre zaista biti poštovan, imajući u vidu iskustvo iz prošle godine.
Diplomatski kontekst i stanje na frontu
Pregovori pod pokroviteljstvom SAD zapali su u ćorsokak poslednjih nedelja, delimično zbog ratne eskalacije na Bliskom istoku. Čak i ranije napredak ka mirovnom rešenju bio je usporen zbog suprotstavljenih stavova o teritorijama: Ukrajina je predložila zamrzavanje borbi duž sadašnjih linija fronta, dok Rusija zahteva prepuštanje teritorija u Donjeckoj oblasti koje trenutno drži.
Američki Institut za proučavanje rata (ISW) navodi da su ruska napredovanja usporila od kraja 2025. godine, uz male, ali skupe dobitke za Moskvu. ISW takođe ocenjuje da je situacija nepovoljna za Ukrajinu u području Donjecka, posebno prema pravcima Kramatorska i Slovjanska.
Posledice
Rat je do sada odneo stotine hiljada života i primorao milione ljudi na bekstvo, što ga čini najsmrtonosnijim sukobom u Evropi od Drugog svetskog rata. Nakon četiri godine, borbe su delimično zamrle, ali žarišta i dalje izazivaju civilne žrtve i velike materijalne štete. Moskva trenutno kontroliše nešto više od 19% teritorije Ukrajine, većinom zauzete tokom prvih nedelja konflikta.
Napomena: Izveštaji o žrtvama i odgovornosti potiču iz izjava zvaničnika obe strane; nezavisna provera na terenu je uvek otežana u zonama aktivnih sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
