JWST je snimio jato Pismis 24 u Jastogovoj maglini (NGC 6357), koje se nalazi na oko 5.500 svetlosnih godina. Najsjaniji član, Pismis 24–1, pokazao se kao binarni sistem od ~74 i 66 Sunčevih masa, a u jatu ima više zvezda spektralne klase O. Snažno UV zračenje i zvezdani vetrovi oblikuju šupljine i visoke stubove gasa (vrh ~0,14 svetlosne godine), ali verovatno smanjuju učestalost protoplanetarnih diskova u okolini.
JWST Otkriva "Vatrenu Oluju" Rađanja Zvezda u Jastogovoj Maglini (Pismis 24)
The young cluster Pismis 24 lies at the heart of the Lobster Nebula (NGC 6357) in Scorpius. The brilliant stars rank among the hottest and most massive in our galaxy. Tens of thousands of background stars add depth to this JWST infrared image. Credit: NASA, ESA, CSA, and STScI, A. Pagan (STScI)
Kosmički teleskop James Webb (JWST) nedavno je snimio masivno otvoreno jato Pismis 24 u Jastogovoj maglini (NGC 6357), otkrivajući zapanjujuće detalje rađanja zvezda kroz infracrveni pogled koji prodirе kroz prašinu i gas.
Šta vidimo na snimku
Jastogova maglina prostire se oko 300 svetlosnih godina i nalazi se na otprilike 5.500 svetlosnih godina od Zemlje. U centru magline leži masivno jato Pismis 24, gde JWST-ove infracrvene kamere otkrivaju vrevu mladih, veoma masivnih zvezda i složene strukture od prašine i gasa.
Masivne zvezde i njihovi efekti
Najsjanija zvezda u jatu, Pismis 24–1, nekada je smatrana mogućim rekordom u masi (procene su išle do ~300 Sunčevih masa), ali današnja merenja pokazuju da je reč o binarnom sistemu sa zvezdama od približno 74 i 66 Sunčevih masa. Pored njih, najmanje nekoliko drugih članova jata spada u spektralnu klasu O — najtopliju klasu normalnih zvezda.
Površinske temperature ovih divova su gotovo osam puta veće od Sunčeve, pa emituju snažne i energične tokove ultraljubičastog (UV) zračenja. To jonizuje okolni vodonik i daje maglini karakterističan sjaj, dok istovremeno snažni zvezdani vetrovi izduvavaju okolni materijal i formiraju šupljine oko jata.
Hubble combined visible and infrared images to create this 2006 portrait of Pismis 24. Because Hubble's vision does not penetrate dust as well as JWST, the number of stars visible falls dramatically. Credit: NASA, ESA, and Jesús Maíz Apellániz (Instituto de Astrofísica de Andalucía, Spain)
Stubovi i potencijal za formiranje planeta
Mnogi delovi gasa i prašine uspevaju privremeno da se odupru vetrovima, pa nastaju impozantni stubovi slični »Stubovima stvaranja« u Orlovoj maglini. Najviši stub na snimku pokazuje vrh prečnika oko 0,14 svetlosne godine (≈ širina većeg od 100 Sunčevih sistema do orbite Neptuna).
Ipak, ekstremno jak UV i vetrovi verovatno otežavaju nastanak i opstanak protoplanetarnih diskova. Poslednja procena ukazuje da je učestalost protoplanetarnih diskova u neposrednoj blizini Pismis 24 niža nego u sličnim, manje ekstremnim jatom.
Zašto je ovo važno
JWST-ovi snimci Pismis 24 pružaju jedinstven uvid u to kako masivne zvezde oblikuju svoju okolinu i utiču na buduće generacije zvezda i planeta. Ovako detaljne infracrvene slike pomažu astronomima da razumeju granice mase zvezda, mehanizme erozije gasa i uslove pod kojima se (ili ne) formiraju planetarni sistemi.
Zaključak: Pismis 24 je blizak i reprezentativan primer vatrene, masivne zvezdane populacije — idealan laboratorium za proučavanje uticaja najmasivnijih zvezda na formiranje zvezda i planeta.
Pomozite nam da budemo bolji.
