Vrhovni sud SAD u odluci 6-3 ograničio je primenu Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima, prelazeći sa testa efekta na test namere, što otežava tužbe protiv izbornih mapa koje razređuju glasove manjina. Presuda se odnosi na spor oko kongresnih mapa Luizijane i mogla bi da podstakne preraspodelu okruga u državama pod republikanskom kontrolom pre novembarskih izbora. Kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice za izbore i zaštitu biračkih prava manjina.
Vrhovni sud SAD Oslabio Sekciju 2 Zakona o Biračkim Pravima — Šta To Znači Za Glasove Manjina
People protest on the day the U.S. Supreme Court hears arguments regarding the composition of Louisiana electoral districts, in Washington, D.C., U.S., October 15, 2025. REUTERS/Elizabeth Frantz
WASHINGTON, 29. aprila — Vrhovni sud Sjedinjenih Država u odluci 6-3 doneo je presudu koja značajno ograničava primenu Sekcije 2 Zakona o biračkim pravima (Voting Rights Act), otežavajući mogućnosti manjinskih birača da pravnim putem ospore izborne mape kao rasno diskriminatorne. Presuda, napisana od strane sudije Samuela Alita i podržana od pet konzervativnih sudija, ukazuje na prelazak sa pravnog standarda zasnovanog na efektu (results test) na standard koji zahteva dokaz namere (intent test) rasne diskriminacije.
Ključni detalji slučaja
U centru spora bila je izmenjena kongresna mapa Luizijane koja je prethodno stvorila drugi okrug u kojem su crnci većina. Lokalni sudovi su ocenili da je originalna mapa verovatno umanjivala izborni uticaj crnih birača, pa je zakonodavstvo države uvelo novu mapu koja je dodala drugi većinsko-crni okrug. Grupa "ne-afroamerickih" birača tužila je novu mapu tvrdeći da je ona previše zasnovana na rasi i umanjuje njihov uticaj; tročlano veće okružnog suda presudilo je 2-1 protiv te mape, a Vrhovni sud sada tu odluku potvrđuje.
Šta menja presuda
Prema obrazloženju Alita, Sekcija 2 treba da se tumači u svjetlu 15. amandmana Ustava, što znači da se zabrana mora zasnivati na dokazima namerne rasne diskriminacije. Kritičari upozoravaju da će to praktično onemogućiti uspešne tužbe u mnogim slučajevima gde je dokaz o nameri teško pribaviti, iako su efekti na manjinske birače ozbiljni.
FILE PHOTO: People walk outside the U.S. Supreme Court building in Washington, D.C., U.S., March 14, 2026. REUTERS/Will Dunham/File Photo
Demokratski senator Raphael Warnock opisao je presudu kao 'razoran i dubok korak unazad za američku demokratiju', dok je sudija Elena Kagan u odvojenom mišljenju ocenila da odluka Zakon o biračkim pravima ostavlja 'gotovo bez efekte'.
Političke i praktične posledice
Odluka dolazi pred srednjoročne izbore i mogla bi da ohrabri države pod republikanskom kontrolom da precrtaju izborne okruge kako bi smanjile broj izborne moći crnih birača bez straha od uspešnih tužbi po Sekciji 2. U Luizijani je guverner Jeff Landry najavio mogućnost odlaganja primarnih izbora dok zakonodavci ne usvoje novu mapu.
Pravni stručnjaci i organizacije za građanska prava, uključujući Kongresni crni kaukus, pozivaju na zabrinutost zbog potencijalnog sistemskog razvodnjavanja biračke moći manjinskih zajednica i šireg ograničavanja pravne zaštite protiv rasne diskriminacije u glasanju.
Širi kontekst
Ova odluka predstavlja nastavak trenda Vrhovnog suda koji je u prethodnim godinama smanjivao opseg nekih zaštitnih mehanizama Zakona o biračkim pravima, uključujući presudu iz 2013. u predmetu Shelby County. Kritičari, među kojima su i pravni stručnjaci poput Nicholas Stephanopoulosa, kažu da presuda u praksi 'guši' Sekciju 2.
(Izveštavali John Kruzel i Andrew Chung za Reuters; dodatna izveštavanja navedena u originalnom tekstu.)
Pomozite nam da budemo bolji.
