Rat na Bliskom istoku izaziva nove žrtve i geopolitičke posledice: protivvazdušne odbrane su aktivirane u Teheranu, izraelski udari u južnom Libanu odnose civilne žrtve, a moguće zatvaranje Hormuza i rast cena nafte pokreću upozorenja UN i IEA. Istovremeno, SAD rade na diplomatskim inicijativama, dok Trump preti smanjenjem trupa u Evropi.
Rat na Bliskom Istoku: Protivvazdušne Odbrane u Teheranu, Zatvaranje Hormuza i Skok Cena Nafte
Smoke from Israeli shelling on the village of Yohmor, seen from the southern Lebanese area of Marjeyoun (-)(-/AFP/AFP)
Rat na Bliskom istoku i dalje stvara regionalne i globalne posledice: od aktiviranja protivvazdušnih odbrana u Teheranu do udara u južnom Libanu i snažnog rasta cena nafte. Donosimo pregled najvažnijih događaja i reakcija ključnih aktera.
Protivvazdušne odbrane u Teheranu
Iranske agencije Tasnim i Fars izvestile su da su se u četvrtak uveče u glavnom gradu Teheranu oglasile protivvazdušne odbrane zbog otkrivenih malih letelica i dronova. Prema tim izvorima, sisteme je oborilo u funkciju oko 20 minuta, nakon čega je grad vraćen u "normalnu situaciju".
Napadi i žrtve u Libanu
Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da su izraelski udari na jug Libana izazvali civilne žrtve. Jedan izveštaj navodi da je najmanje 15 ljudi poginulo u napadima na južne oblasti, dok je posebno izveštavanje o udarima na tri sela registrovalo devet poginulih, među kojima su i deca i žene. Situacija je posebno zabrinjavajuća jer je došlo uprkos naizgled važećem prekidu vatre.
Diplomatija i pozivi na pregovore
Američka ambasada u Libanu pozvala je na sastanak zvaničnika Libana i Izraela, ističući da Liban stoji pred istorijskom prilikom da povrati suverenitet. Bivši američki predsednik Donald Trump izjavio je da se nada da će ugostiti libanskog predsednika Michela Aouna i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua "u narednim nedeljama" radi pripreme direktnih pregovora.
Pretnje povlačenjem trupa iz Evrope
Donald Trump najavio je da razmatra smanjenje američkih snaga u Italiji, Španiji, pa i Nemačkoj, navodeći neposredne političke razloge i razočaranje njihovim stavovima prema sukobu s Iranom. Te pretnje ponovo su otvorile debatu o američkom vojnom prisustvu u Evropi i odnosima unutar NATO-a.
Iran i kontrola Hormuza
Predsedavajući iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf izjavio je da kontrola Strita Hormuz pruža Iranu i susedima "budućnost bez američkog prisustva i mešanja". Istovremeno, Generalni sekretar UN Antonio Guterres upozorio je da bi zatvaranje ovog vitalnog pomorskog prolaza imalo ozbiljne posledice po svetsku ekonomiju.
Energetska i ekonomska posledica
Direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol upozorio je na "veliku energetsku i ekonomsku krizu" usled skoka cena nafte izazvanog sukobom. Cene su se kratkotrajno popela na najviši nivo u poslednje četiri godine: Brent je dostigao oko 126,41 USD, dok je WTI bio oko 110,31 USD pre manjih korekcija.
Reakcije EU i napetosti s Nemačkom
Američke poruke o smanjenju trupa naišle su na reakcije iz EU, koja je podsetila da je prisustvo američkih snaga u Evropi u interesu Vašingtona i da saveznici povećavaju izdatke za odbranu. Napetosti su dodatno porasle nakon izjava nemačkog kancelara Friedricha Merza o diplomatskoj poziciji prema Iranu.
Situacija ostaje nestabilna: diplomatske inicijative i pregovori su u fokusu, dok zatvaranje Hormuza i rast cena energije proizvode šire ekonomske posledice.
Izveštaji su zasnovani na informacijama iz iranskih agencija (Tasnim, Fars), libanskih zvaničnika, izjava američkih i izraelskih predstavnika, saopštenjima UN i IEA, i javnim izjavama političara uključenih u dešavanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
