Kos Upozorava: EU Razmatra Isplatu Sredstava Beogradu — Srbija I Gruzija 'Problematične', Više Od 700 Mio € U Riziku

Evropska komisija i dalje razmatra da li da Beogradu isplati sredstva predviđena Planom rasta, zbog velike zabrinutosti за vladavinu prava i slobodu medija u Srbiji, izjavila je komesarka za proširenje Marta Kos na sastanku Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET).

Kos je napravila pregled stanja u procesu proširenja EU i pozvala kolege da zajednički preispitaju smer u kojem EU treba da ide. Naglasila je da je debata o načinu proširenja najhitnija u trenutnom geopolitičkom okruženju.

Zašto je Srbija označena kao problematična

Komesarка je ukazala na rastuću zabrinutost zbog zakona koji, kako je rekla, podrivaju nezavisnost pravosuđa, pritisaka na demonstrante i mešanja u rad nezavisnih medija. Kos je posebno pomenula potrebu da se pravosudni zakoni usklade sa preporukama Venecijanske komisije i da se povrati nezavisnost medija, uključujući reforme Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Finansijski efekti i rokovi

„Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplatu u okviru finansijskih instrumenata EU“, rekla je Kos. Dodala je da Plan rasta funkcioniše po principu učinka i da ima jasne rokove: više od 700 miliona evra rizikuje da bude trajno izgubljeno u regionu Zapadnog Balkana ukoliko se reforme ne završe do juna, dok za Bosnu i Hercegovinu rok važi do decembra.

Širi regionalni kontekst

Kos je navela da Ukrajina i Moldavija beleže dobar napredak, dok je napredak na Zapadnom Balkanu znatno sporiji. EK je prošlog meseca predložila Savetu da sve zemlje Zapadnog Balkana uključi u evropsku zonu besplatnog rominga; Moldavija i Ukrajina su u toj zoni od 1. januara.

O Crnoj Gori je rekla da njihov sporazum može postati primer „nove generacije“ sporazuma, dok je Albaniju pohvalila zbog otvaranja svih šest pregovaračkih klastera u roku od jedne godine.

Podrška Ukrajini

Kos je podsetila da su nedavni zakoni usvojeni u Vrhovnoj Radi omogućili otključavanje dodatnih 2,7 milijardi evra budžetske pomoći Ukrajini, što pomaže stabilizaciji likvidnosti. Takođe je istakla da EU očekuje da će, čim ponovo profunkcioniše snabdevanje nafte naftevodom "Druzhba" ili Dunavom, biti moguća isplata zajma do 90 milijardi evra za Ukrajinu.

Odnos sa Prištinom

Komesarka je navela da EU napreduje u odnosima sa Prištinom: neke mere su ukinute, ali institucije u Prištini moraju da nastave neophodne reforme kako bi bile podobne za evropsku pomoć. Kos je najavila uskoro putovanje u Prištinu.

Zaključak: Marta Kos je poslala jasnu poruku da su obaveze za prijemne zemlje obostrane i da će se sredstva EU dodeljivati prema stvarnim rezultatima reformi. Posebno je naglasila da će se na Srbiju i Gruziju gledati strožije zbog zabrinutosti za vladavinu prava i slobodu medija.