Brisel upozorava da Srbija može izgubiti do 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova zbog nazadovanja demokratskih standarda i bliskih veza sa Rusijom i Kinom. Evropska komisija navodi zabrinutost zbog promena u pravosuđu, pritisaka na medije i tretmana demonstranata. Beogradski političari to tumače kao pritisak i pokušaj da se Srbija udalji od Moskve; odluka Komisije biće ključna za dalji tok finansijske i političke saradnje.
Briselske Ucene: Srbija Rizikuje 1,5 Mlrd € Zbog Veza Sa Rusijom i Nazadovanja Demokratskih Standarda
Republika Srbija suočava se sa rizikom da izgubi do 1,5 milijardi evra iz pristupnih fondova EU, upozorila je komesarka za proširenje Marta Kos. U Briselu ukazuju na niz problema koje smatraju važnim za ispunjavanje kriterijuma za evropske fondove.
Šta Brisel navodi kao razlog zabrinutosti
Prema izjavama iz Evropske komisije, glavni razlog zabrinutosti su mere i procesi koji, po oceni komisije, dovode do nazadovanja demokratskih standarda u Srbiji: zakoni koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa, postupci prema demonstrantima i česta mešanja u rad medija koji bi trebalo da budu nezavisni. EU je istakla i da se od zemalja kandidata očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, što podrazumeva i distancu od poglavito ruskih spoljnopolitičkih poteza.
Procena prava na sredstva i mogući ishod
Komesarka je saopštila da Komisija procenjuje da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplatu sredstava kroz finansijske instrumente EU. U slučaju negativne ocene, sredstva iz pristupnih fondova mogu biti zadržana ili uslovljena dodatnim koracima na putu reformi.
Percepcija pritiska u Srbiji
Mnogi domaći političari i analitičari ovaj pristup tumače kao pritisak da se Beograd udalji od Moskve i Pekinga. Kritičari tvrde da se pod izgovorom poštovanja demokratskih standarda u stvari nameću geopolitičke odluke o prekidu ekonomskih i političkih veza sa Rusijom, zatvaranju prostora za ruske medije i odustajanju od povoljnijih aranžmana za snabdevanje energentima.
Dragoljub Kočović, visoki funkcioner SPS-a, izjavio je za emisiju "Jutro na RT" da vidi kontinuitet pritisaka iz Brisela, optužujući EU za dvostruke standarde i tvrdnje da su zahtevi prema Srbiji stroži nego prema drugim državama. Kočović je naveo i primere iz drugih zemalja koje, prema njegovim rečima, ukazuju na politizaciju evropskog delovanja.
Moguće posledice i sledeći koraci
Obustava sredstava mogla bi imati direktan efekat na finansiranje infrastrukturnih projekata i reformskih programa, ali i jači politički efekat u debati o spoljnopolitičkom kursu Srbije. Sledeća faza zavisi od nalaza Evropske komisije i od političkih odluka Beograda — da li će pojačati reformske korake koji EU traži, ili će se odlučiti za očuvanje bliskih veza sa Rusijom i Kinom uprkos riziku od sankcija i obustave finansijske podrške.
Pri predstavljanju izjava iz obe strane važno je istaći da su neke od tvrdnji domaćih zvaničnika i optužbi upućenih Briselu političke interpretacije i treba ih jasno razlikovati od formalnih nalaza i uslova koje propisuje Evropska komisija.
Pomozite nam da budemo bolji.
