Ana Brnabić je na forumu GLOBSEC u Pragu poručila da bi članstvo Srbije u EU i pristupanje Šengenu povećali konkurentnost i olakšali putovanja. Izrazila je protivljenje uvođenju prava veta jer bi to, po njenom mišljenju, usporavalo procese; zalaže se za većinsko odlučivanje u EU i unutrašnje reforme Unije. Navela je primer Rumunije kao ilustraciju ekonomskog benefita i ocenila da je učešće Srbije na GLOBSEC-u bilo uspešno, uz poziv na intenzivniji dijalog sa skeptičnim članicama.
Brnabić: Šengen i EU bi pojačali konkurentnost Srbije — treba li nam pravo veta?
© Tanjug/NARODNA SKUPŠTINA SRBIJE/ PEĐA VUČKOVIĆ
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je u Pragu, na panelu foruma GLOBSEC, da bi članstvo Srbije u Evropskoj uniji i pristupanje Šengen zoni značajno povećali konkurentnost zemlje i olakšali svakodnevno kretanje građana.
Govoreći o postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u Šengen, Brnabić je istakla da je važno razumeti strahove pojedinih članica EU i tražiti rešenja koja su dobitna za obe strane — i za Srbiju i za samu Uniju.
O pravu veta: Brnabić je rekla da ne smatra da Srbiji ili bilo kome drugom treba pravo pojedinačnog veta koje bi kočilo ili otežavalo odluke. Dodala je da će i sama EU morati da sprovede unutrašnje reforme kako bi se odluke donosile većinskim postupkom, umesto oslanjanja na pojedinačna prava veta.
„Ne mislim da je veto potreban — nismo tu da nešto zaustavljamo ili otežavamo.“ — Ana Brnabić
Istakla je praktične koristi za građane i privredu: sloboda kretanja bez administrativnih zastoja, veća konkurentnost domaćih preduzeća i olakšan promet robe i usluga. Kao primer ekonomskog efekta navela je Rumuniju, za koju je rekla da je nakon ulaska u EU trostruko povećala svoj BDP.
Diplomatija i dalje intenzivni razgovori
Brnabić je rekla da je inicijativa predsednika Aleksandra Vučića da otvori diskusiju o proširenju hrabar potez koji je izazvao veliku pažnju unutar EU. Ocenila je da je učešće Srbije na GLOBSEC-u 2026. u Pragu bilo uspešno, ali je naglasila potrebu za intenzivnijim dijalogom sa članicama koje su skeptične prema evropskim integracijama Srbije.
Podsetila je da postoje značajna neslaganja u pogledu zajedničke spoljne bezbednosne politike — posebno oko pritiska na Rusku Federaciju i mera sankcija — ali je ponovila da Srbija brani svoju principijelnu poziciju i da će nastaviti da je obrazlaže i štiti kroz diplomatski angažman.
Zaključila je da su reakcije država članica različite, da su neke pokazale veće razumevanje a druge manje, i poručila da Srbija mora da radi više, i to na različite i kreativne načine, kako bi stekla šire razumevanje i podršku za svoj evropski put.
Pomozite nam da budemo bolji.
