Vize za ruske državljane: Da li Srbija popušta pod pritiskom EU?

Srbija, u procesu pristupanja Evropskoj uniji, razmatra dalja usklađivanja svoje vizne politike sa standardima Unije, a jedno od najosetljivijih pitanja je status bezviznog režima sa Rusijom. U centru pažnje su i izveštaji da Brisel traži poništavanje dela već izdatih boravišnih dozvola za ruske državljane.

Šta se tačno navodi?

Prema izjavi Dragana Stanojevića, predsednika Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, Beograd razmatra mogućnost ukidanja bezviznog režima sa Rusijom kao deo uslova za pristupanje EU. Mediji povezani sa Rusijom navode i da Evropska komisija traži poništavanje oko 50 već izdatih boravišnih dozvola.

Zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova pokazuju da je od 2022. do kraja 2024. odobreno više od 65.000 dozvola za privremeni boravak

Reakcije i stavovi

Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Beogradu, podsetio je da se tema ukidanja bezviznog režima pokreće pod pritiskom EU i naglasio da konačna odluka pripada Srbiji. Istakao je i da bezvizni režim ima velike humanitarne i društvene koristi za Srbiju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da ovakve odluke treba donositi obostrano i najavio da će javnost biti obaveštena nakon završetka razmatranja pitanja od strane nadležnih tela.

Evropska komisija je, nakon upita medija, najavila da priprema odgovore i da će dostaviti informacije „u najkraćem roku“, ali nije precizirala rok.

Dokumenti i planovi Beograda

U izveštaju šefa Delegacije EU u Beogradu za 2025. navodi se da Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa stavovima Brisela, što obuhvata i pitanje sankcija i vizne politike. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije u martu 2025. saopštilo je da se zemlja usklađuje sa standardima EU i da su planirane reforme predviđene do kraja 2026. godine.

U Reformskoj agendi 2024–2027. navedeno je da će Srbija nastaviti harmonizaciju vizne politike u skladu sa Uredbom EU 2018/1806, ali i da će analizirati bezbednosne posledice svake promene. Plan takođe predviđa mere u slučaju povećanog priliva državljana trećih zemalja kroz Srbiju u EU, uz mogućnost razmatranja suspenzije bezviznog režima ako mere ne dovedu do rezultata.

Šta može uslediti?

Opcije su višestruke: od retoričkih pritisaka i diplomatskih razgovora, preko selektivnih administrativnih mera (npr. poništavanje manjih broja dozvola), do potpunog ukidanja bezviznog režima. Svaka od tih odluka ima političke, pravne i praktične posledice — kako za ruske državljane u Srbiji, tako i za bilateralne odnose i unutrašnju politiku Beograda.

Do objavljivanja ovog teksta, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije dostavilo zvaničan komentar. Sledeći koraci verovatno će uključivati unutrašnje konsultacije, razgovore sa EU i javnu debatu, posebno ako se povede rasprava koja bi uticala na velike grupe ljudi.

Značaj za čitaoca: Pitanje vizne politike i boravišnih dozvola neposredno utiče na ljude koji žive, rade i studiraju u Srbiji, ali i na spoljnu politiku zemlje u kontekstu evropskih integracija.