Milorad Dodik je tokom posete Izraelu izjavio da Sarajevska Hagada, po njegovom mišljenju, treba da bude u Izraelu jer "pripada narodu čije je stradanje sačuvala". Kao primer odnosa prema sećanju naveo je prenos posmrtnih ostataka Teodora Herzla iz Beograda u Izrael. Dodik optužuje Sarajevo za licemerje i ocenjuje da korišćenje Hagade u političke svrhe protiv Izraela predstavlja "cinizam bez presedana". Hagada ima 142 stranice pergamenta i UNESCO ju je 2017. upisao u Registar svetske memorije.
Dodik: Sarajevska Hagada Bi Trebala Da Bude U Izraelu, Ne U Sarajevu
© Јеврејска заједница у БиХ
Milorad Dodik, predsednik SNSD-a, u autorskom tekstu za Srnu tokom posete Izraelu izjavio je da bi Sarajevska Hagada, jedna od najvrednijih jevrejskih kulturnih riznica u Evropi, trebalo da se nalazi u Izraelu, a ne u Sarajevu. Po njegovim rečima, to nije pitanje brisanja istorije Sarajeva, već prava pripadnosti — Hagada, kako tvrdi, pripada narodu čije je stradanje sačuvala.
Dodik je naveo:
"Država Izrael je jedino mesto gde jevrejsko pamćenje živi kao organizam, a ne kao muzejski eksponat za političku upotrebu."
Za primer poštovanja prema sećanju naveo je prenos posmrtnih ostataka dede i bake Teodora Herzla iz Beograda u Izrael i njihovo sahranjivanje na Brdu Herzl u Jerusalimu uz državne počasti. Po njegovim rečima, takvi gestovi predstavljaju pretvaranje istorijskog prijateljstva u čin poštovanja.
Dodik dalje ističe da, prema njegovom mišljenju, Sarajevo "ne može i ne želi da sledi" takav primer i optužuje grad za licemerje: kako navodi, grad u kojem je jevrejska zajednica bila gotovo uništena tokom Drugog svetskog rata sada koristi Hagadu kao alibi za sopstvenu moralnu poziciju. "Hiljadu godina stara knjiga ne može da prikrije istinu o onome što se dogodilo za samo četiri godine. Ljudi su važniji od predmeta", naveo je Dodik i dodao da je korišćenje prihoda od Hagade u političke svrhe protiv države Izrael, prema njegovoj oceni, "cinizam bez presedana".
Za kontekst, Hagada je jevrejska verska knjiga koja se tradicionalno čita za Pesah. Sarajevska Hagada sastoji se od 142 stranice pergamenta, ukrašena zlatopisom na hebrejskom i aramejskom jeziku. UNESCO ju je 2017. upisao u Registar svetske memorije kao "simbol kulturne raznolikosti i otpornosti", a u Bosni i Hercegovini je proglašena nacionalnim spomenikom.
Važno za čitaoce
Tekst predstavlja Dodikovo lično i političko stanovište izneto tokom državne posete Izraelu i objavljeno u obliku autorskog teksta za Srnu. Stavovi o pravu na vlasništvo i mestu čuvanja kulturnih dobara često su predmet političkih i etičkih debata, naročito kada su u pitanju predmeti povezani sa nacionalnim sećanjem i traumama.
Pomozite nam da budemo bolji.
