Sarajevo je pojačalo pritisak na Beograd nakon sahrane Ratka Mladića: ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković traži ciljane sankcije, dok ministar odbrane Zukan Helez u javnim istupima pominje mogućnost ukidanja Republike Srpske. Poslanici iz Federacije poslali su inicijativu na preko 800 međunarodnih adresa zahtevajući preispitivanje sporazuma Srbije i RS. Iz Republike Srpske i Srbije usledile su oštre reakcije i poruke da će takvi pokušaji imati kontraefekat i dodatno polarizovati političku klimu pred izbore.
Sukob Sarajevo–Beograd: Konaković Traži Sankcije, Helez Pominje Ukidanje Republike Srpske
Getty
Sarajevo je pojačalo pritisak prema Beogradu nakon sahrane Ratka Mladića, a štetu u diplomatskim odnosima dodatno podgrevaju ostre izjave zvaničnika iz oba pola političkog spektra. Predvodnik inicijative u Sarajevu je ministar spoljnih poslova Elmedin Konaković, koji traži ciljane sankcije protiv pojedinih beogradskih zvaničnika zbog, kako navodi, "institucionalnog veličanja Ratka Mladića". Paralelno, ministar odbrane Zukan Helez izneo je krajnje oštru retoriku kada je Republiku Srpsku nazvao "paradržavnom genocidnom tvorevinom" i sugerisao razmatranje njenog ukidanja.
Šta je urađeno iz Sarajeva
Grupa od 14 poslanika iz Predstavničkog doma Parlamenta BiH, svi iz Federacije BiH, podnela je inicijativu poslatu na više od 800 međunarodnih adresa (Evropa, SAD, Velika Britanija). U pismima se zahteva hitno preispitivanje i privremena suspenzija Sporazuma o specijalnim i paralelnim odnosima između Srbije i Republike Srpske uz obrazloženje o "ugrožavanju suvereniteta i političke nezavisnosti BiH" i o "negiranju presuda međunarodnih sudova".
Konaković je takođe najavio mogućnost proglašenja srpskih diplomata u BiH za nepoželjne i poručio da će povući osoblje Federacije BiH iz Ambasade u Beogradu, dok je u žalbenim pismima poslatim evropskim i UN adresama pozvao Evropsku komisiju da osudi, kako je naveo, "fašističku i genocidno-negatorsku retoriku" u Srbiji i da razmotri uvođenje ciljnih sankcija.
Reakcije iz Republike Srpske i Srbije
Iz Republike Srpske i iz SNSD-a usledile su žestoke reakcije: lider SNSD-a Milorad Dodik odbacio je inicijativu i poručio da će pokušaji iz Sarajeva imati suprotan efekat — dodatno zbližavanje Srpske i Srbije. Klub poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu najstrože je osudio zahtev za suspenziju sporazuma, navodeći da Ustav BiH omogućava entitetima uspostavljanje posebnih paralelnih odnosa sa susednim državama.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić podsetio je da Srbija brani Dejtonski mirovni sporazum i upozorio da izjave poput onih koje je dao Helez predstavljaju ozbiljnu pretnju ustavnom poretku i stabilnosti regiona.
Analize i implikacije
Politikolog Aleksandar Pavić ocenjuje da su potezi iz Sarajeva pokazatelj dugotrajne netrpeljivosti prema postojanju Republike Srpske i da se retorika o Mladiću koristi za političko legitimisanje određenih narativa. Pavić upozorava da tenzije mogu da eskaliraju u predizbornoj kampanji i da međunarodne reakcije, uključujući moguću pažnju EU, ne mogu biti isključene.
Zaključak
Sukob se odvija na više nivoa: pravno-političkom (tumačenje Dejtona), diplomatskom (moguć povlačenje osoblja i zahtevi za sankcijama) i simboličkom (interpretacija javnih komemoracija). Dalji razvoj događaja zavisiće od međunarodnih odgovora, unutrašnjih političkih pritisaka u BiH i poteza Beograda i Banjaluke.
Pomozite nam da budemo bolji.
