Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković proglasio je nepoželjnim dva srpska diplomata, što je izazvalo snažan odgovor iz Republike Srpske. Zvaničnici zahtevaju pravni osnov i dokumentaciju, upozoravajući da ministar ne može samovoljno poništavati rešenja državnih službenika. Predstoji zahtev za transparentnošću i mogućnost žalbenih ili sudskih postupaka koji bi mogli odlučiti o sudbini tih rešenja.
„Jeftin Predizborni Performans?“ — Udar Reakcija iz RS Na Odlučivanje Elmedina Konakovića
Getty © utamaria
Odluka ministra spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedina Konakovića da proglasi nepoželjnim licima vojni ataše Ambasade Srbije Milan Dulanović i predstavnika BIA Danko Maksimović izazvala je talas oštrih reakcija iz Republike Srpske. Kritičari tvrde da je reč o predizbornom potezu bez jasnih pravnih osnova i zahtevaju objavljivanje dokaza i proceduralne dokumentacije.
Glavne reakcije
Premijer Republike Srpske Savo Minić pozvao je političare u Federaciji BiH da "ne lažu sopstveni narod i ne proizvode krize sa Srbijom da bi sakrili svoju nemoć", ukazujući da je Dulanović od sredine avgusta navodno prestao da obavlja dužnost u BiH.
Ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ ocenio je potez kao "jeftin pokušaj prikupljanja političkih poena" i upozorio da ministar očigledno ne poznaje pravni položaj zaposlenih u ambasadi. Vranješ je objasnio da su zaposleni državni službenici čiji status uređuju zakon i da ministar sam ne može proizvoljno poništavati rešenja ili određivati mandati.
Zamenik ministra odbrane u Savetu ministara Aleksandar Goganović zatražio je javno objavljivanje službene dokumentacije i izveštaja na osnovu kojih je doneta ta odluka. Goganović je podsetio da ukoliko je osnova Pravilnik Predsedništva BiH iz 2004. godine, on mora da se primenjuje dosledno, a ne selektivno.
Poslanici i predstavnici SNSD-a — Milorad Kojić i Sanja Vulić — takođe su optužili Konakovića za predizborni populizam i politizaciju diplomatije. Vulić je posebno istakla da je konferencija i objava događaja preneta na stranačkoj stranici Narod i pravda, što po njenom mišljenju stvara utisak zloupotrebe državne institucije u partijsku promociju.
Pravna i diplomatska pitanja
U centru spora su pravni okviri i procedura: da li su dostavljeni zvanični izveštaji i dokazi nadležnim telima, koja tela su pokrenula postupak i da li je postojala prethodna konsultacija sa ostalim institucijama i konstitutivnim narodima. Stručnjaci upozoravaju da bi javna konferencija ministara mogla biti korišćena kao dokaz političke instrumentalizacije ukoliko se odluka dovede u upravni ili sudski postupak.
Konsekvence: Moguć je povratak spora pred Odbor za žalbe ili sud, što bi, ako se dokaže proceduralna neispravnost, dovelo do poništenja rešenja. Istovremeno postoji zabrinutost da ovakvi postupci ugrožavaju institucionalnu sigurnost vojnih atašea akreditovanih u BiH.
Šta sledi
Predstoji zahtev za transparentnošću: Ministarstvo spoljnih poslova treba javno da objavi pravni osnov, službene izveštaje i proceduru na kojima je zasnovana odluka. Ukoliko se ne objasne argumenti i dokazi, postoji rizik od političke eskalacije i dodatnog narušavanja odnosa BiH i Srbije.
Zaključak: Slučaj je istovremeno diplomatski, pravni i politički — a krajnji ishod zavisiće od toga da li nadležna tela potvrde ili ponište ministerijalne odluke i koliko će transparentno biti predstavljeni dokazi i procedure.
Pomozite nam da budemo bolji.
