Ana Brnabić u Pragu je izjavila da ne bi nazvala odnose Srbije i Rusije "bratskim", ističući istorijske i strateške veze, naročito u energetici i kulturi. Potvrdila je da je Srbija osudila rusku invaziju na Ukrajinu i glasala za isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, ali je objasnila i razloge zbog kojih nisu uvedene sankcije. Brnabić je ponovila da su evrointegracije strateški prioritet, ali je kritikovala promene u pravilima EU od 2014. koje Beograd smatra nefer.
Ana Brnabić: Ne Nazivam Odnose Srbije i Rusije "Bratskim" — Evrointegracije Su Prioritet
Getty © stevanovicigor
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je u Pragu, na marginama konferencije GLOBSEC, da ne bi opisala odnose Srbije i Rusije kao "bratske", istakavši pritom značaj istorijskih, kulturnih i energetskih veza između Beograda i Moskve. Navela je i da je Evropa strateški prioritet Srbije, uz kritiku promenjenih uslova procesa pristupanja EU.
U razgovoru za briselski portal Politico, Brnabić je rekla da je Srbija "potpuno usklađena sa Evropskom unijom u vrednostima" i odbacila tvrdnju da aktuelna vlast održava isključivo "bratske" veze sa Moskvom.
"Ne bih baš rekla da su to bratski odnosi. Naš predsednik Vučić komunicira sa predsednikom (Rusije Vladimirom) Putinom, ali i lideri nekih članica EU imaju komunikaciju sa njegovom administracijom. Neki lideri EU, poput slovaka Roberta Fica, i ove godine su bili u Moskvi. A Vučić je bio u Moskvi za 80. godišnjicu, za veliku godišnjicu. Ove godine nije bio u Moskvi," rekla je Brnabić.
Brnabić je podsetila da je Srbija "jasno rekla da je napad Rusije na Ukrajinu čist akt agresije i jasno kršenje međunarodnog prava" i navela da je glasala za izbacivanje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava. Istovremeno, objasnila je zašto Srbija nije uvela sankcije Rusiji: zbog historijskog iskustva iz 1990-ih, nezadovoljstva javnosti sankcijama i zbog rizika po snabdevanje energentima.
U tekstu se takođe podseća da Ruska federacija predstavlja važan faktor u sprečavanju pristupa Prištine Ujedinjenim nacijama, što je dodatni kontekst za oprez Beograda u pogledu mera prema Moskvi.
O odnosu trgovinske razmene, Brnabić je izjavila da Srbija "nema veliku trgovinsku razmenu sa Rusijom" i navela uporedni primer sa Bosnom i Hercegovinom. Autor teksta u Politicu smatra da takvo poređenje nije jednostavno: dok ukupni obim trgovine može biti manji u određenim kategorijama, Rusija je strateški važna za Srbiju, posebno u energetici i drugim ključnim sektorima, što otežava direktna poređenja.
Brnabić je naglasila da su evrointegracije "strateški prioritet" Srbije, ali je upozorila da su se "pravila igre" u procesu pristupanja promenila od 2014. godine i da Beograd smatra da to nije fer. Kao primer navela je očekivanje potpunog usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok istovremeno Srbija nema prednosti i zaštitu članice u kriznim situacijama.
"Kad god postoji neki haos, na primer trgovinski rat SAD i EU, nas tretiraju kao treću zemlju, a od nas se očekuje da se 100 odsto uskladimo (sa EU). Mislim da to nije fer. To nije u našem nacionalnom interesu. Verujem da EU to treba da razume," zaključila je Brnabić.
Izjave predsednice skupštine oslikavaju balansiranje između pravnih i bezbednosnih vrednosti koje Srbija deklarativno deli sa EU, i praktičnih, strateških interesa koji je vežu za Rusiju — pre svega u energetici i međunarodnoj podršci po pitanju državnog integriteta.
Pomozite nam da budemo bolji.
