Evropski parlament (izveštalac Tonino Picula) u nacrtu rezolucije kritikuje usporavanje reformi u Srbiji i poziva na hitnu normalizaciju odnosa sa Kosovom. Dokument izražava zabrinutost zbog bliskih veza sa Rusijom i Kinom, medijskih uticaja RT Balkan i Sputnika, energetske zavisnosti i promena u pravosudnom sistemu. EP poziva na sprovođenje Briselskog i Ohridskog sporazuma, nezavisne istrage povodom protesta i primenu preporuka ODIHR-a.
Novi Nacrt Rezolucije EP o Srbiji: Picula Kritikuje Veze Sa Rusijom i Poziva Na Normalizaciju Sa Kosovom
Getty © Credit Veronna
Evropski parlament, kroz izveštaj izvestioca Tonina Picule, izneo je oštre kritike na račun Srbije u nacrtu rezolucije koji će biti razmatran pred Odborom za spoljne poslove (AFET). Dokument ističe usporene reforme vezane za evropske integracije i ponovo postavlja normalizaciju odnosa Beograda i Prištine kao ključni preduslov evropske perspektive Srbije.
Glavne tačke nacrta
Normalizacija sa Kosovom: Nacrt poziva na konstruktivan angažman Beograda i Prištine radi postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma zasnovanog na međusobnom priznanju i međunarodnom pravu. EP podseća na potrebu sprovođenja Briselskog i Ohridskog sporazuma, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, i poziva Srbiju da ne blokira članstvo Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama.
Spoljna politika i bezbednost: Tekst izražava zabrinutost zbog bližih veza Srbije sa Rusijom i rastućeg uticaja ruskih i kineskih investicija. Poziva se na prekid vojne saradnje sa Rusijom, hitno zatvaranje Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, i ističe da politika balansiranja između EU i drugih velikih sila ugrožava kredibilitet evropskog puta Srbije. Nacrt takođe spominje i jačanje Vojske Srbije i navodi zabrinutost zbog retorike prema susedima.
Energetika i privreda: Dokument pominje pregovore oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) i ocenjuje politički osetljiv razvoj vlasničke strukture. Kritikuje i dalje visoku zavisnost od ruskih energenata, uprkos novim gasnim aranžmanima sa Moskvom.
Mediји, dezinformacije i javna sfera
Nacrt osuđuje rad ruskih medija RT Balkan i Sputnik u regionu, navodeći da doprinose širenju proruskih narativa i dezinformacija, te da se koriste za zaobilaženje evropskih sankcija. EP poziva srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade praksu sa odlukama EU o emitovanju ovih servisa.
Pravosuđe, protesti i institucionalni standardi
Izveštaj poziva Srbiju da intenzivnije deluje protiv poricanja ratnih zločina i istorijskog revizionizma. Navodi zabrinutost zbog promena u pravosudnim zakonima koje EP ocenjuje kao nazadovanje na putu članstva u EU i podseća da su izmene poslate na ocenu Venecijanskoj komisiji. Dokument poziva na hitne, nepristrasne i transparentne istrage povodom incidenata tokom protesta i navoda o nesrazmernoj upotrebi sile, kao i na poštovanje autonomije univerziteta i funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Izveštaj podseća i na istragu o urušavanju nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu (2024) i izražava žaljenje zbog nedovoljnog napretka. Kao način rešavanja političke krize predlaže se sprovođenje slobodnih i poštenih izbora uz primenu preporuka ODIHR-a.
Kontroverne i politički oštre formulacije
U tekstu se, pored konkretnih zahteva i kritika, pominju i oštre opaske o Piculi i njegovom radu — kako ih originalni izvor predstavlja. Autor originalnog teksta iznosi ocenu da su neke konstrukcije u nacrtu već viđene i poziva čitaoce da to tumače kroz prizmu političkog konteksta u kojem rezolucija nastaje.
Zaključak
Nacrt rezolucije Evropskog parlamenta pojačava pritisak na Srbiju u više oblasti: normalizacija sa Kosovom ostaje centralna, dok spoljno-političke veze s Rusijom i Kinom, energetska zavisnost, sloboda medija i reforme pravosuđa predstavljaju glavne izvore zabrinutosti. Tekst nije konačan — moguće su izmene pre glasanja — ali poruke iz nacrta jasno ukazuju na očekivanja i uslove koje EP postavlja pred Beograd.
Pomozite nam da budemo bolji.
