U Domu Narodne skupštine održana je međunarodna konferencija posvećena stradanju Srba na Kosovu i Metohiji i primeni Rezolucije UN 1244, koju je organizovala parlamentarna grupa „Vreme je“. Govornici poput Sergeja Baburina i Igora Ivanovića kritikovali su ulogu NATO i Zapada, pozvali na raskid Kumanovskog sporazuma i formiranje nenato međunarodnih snaga. Među zaključcima su zahtevi za demilitarizaciju KiM, povratak do 1.000 srpskih bezbednosnih snaga i zaštita energetskih prava Srbije.
U Skupštini: Međunarodna konferencija o KiM — Baburin: «EU Želi Da Srbija Ratuje Protiv Rusije I Da Se Odrkne Kosmeta»
© РТ Балкан
U Domu Narodne skupštine Srbije održana je međunarodna konferencija pod nazivom „Stradanje Srba na Kosovu i Metohiji, Rezolucija UN 1244 i međunarodno pravo“, koju je organizovala parlamentarna grupa za nacionalno sećanje i stradanje „Vreme je“. Događaj je održan u Maloj sali Skupštine, a među učesnicima su bili poslanici, profesori, pravnici i gosti iz zemlje i inostranstva.
U ime organizatora prisutnima se obratio prof. dr Branimir Nestorović, dok je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko takođe održao govor. Natalija Kocev pročitala je pozdravno pismo prof. dr Vladimira Alekseeva, predsednika Međunarodnog fonda za jedinstvo pravoslavnih naroda.
Glavni govornici
Sergej Baburin, bivši potpredsednik Državne dume, naglasio je trajne veze Srba i Rusa i ocenio da je trenutni sukob „sukob dobra i zla“. Baburin je tvrdio da Zapad istorijski nije imao dobre namere prema slovenskim narodima i podsetio na Drugi svetski rat, navodeći da je nakon toga potrebno braniti međunarodno pravo. Kao početak „bezakonja“ naveo je NATO intervenciju na teritoriji bivše Jugoslavije.
„Neophodno je razotkriti mit da je KFOR na Kosovu i Metohiji u skladu sa Rezolucijom 1244. Srbija treba da raskine Kumanovski sporazum i zatraži međunarodne snage koje nisu pod komandom NATO-a.“ — Sergej Baburin
Baburin je dalje ocenio da Evropska unija pokušava da utiče na Srbiju da se suprotstavi Rusiji i da se odrekne Kosova i Metohije, što je, kako je rekao, neprihvatljivo. Posebno je istakao kulturni i duhovni značaj Pećke patrijaršije i manastira Visoki Dečani za srpski identitet.
Igor Ivanović, pisac i publicista, govorio je o „Kosovskom mitu u 20. veku“ i istakao da je Kosovo i Metohija za mnoge Srbe pitanje identiteta, uporedivo sa značajem Kijivske Rusije za Ruse. Prema njegovoj oceni, Kosovski zavet i mit bili su ključni motivi u borbi za stvaranje i obnavljanje srpske državnosti.
U završnim izlaganjima prof. dr Branimir Nestorović izneo je zaključke konferencije: apel za demilitarizaciju Kosova i Metohije, zahtev da se omogući povratak do 1.000 pripadnika srpskih bezbednosnih snaga, zaštita energetskih prava Srbije na Gazivodama i Valaču, nastavak kampanje povlačenja međunarodnih priznanja tzv. Kosova, kao i otvaranje Advokatske komore Kosova i Metohije radi pravne zaštite srpskog stanovništva.
Nestorović je poručio:
„Ne očekujemo da se oglasi Savet bezbednosti UN, već da se Srbi probude. Od Zapada ne očekujemo ništa. Sunce se rađa na istoku.“
O drugim temama na konferenciji govorili su advokat Momir Radić (tema: „Kosovo i Metohija — juče, danas, sutra: do prava i pravde“) i prof. Aleksandar Đikić sa Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, koji je izneo lična svedočanstva o stradanju Srba na KiM.
Među prisutnima bili su predstavnici 18 ambasada i delegat Ujedinjenih nacija. Tokom skupa razmatrani su uzroci progona Srba sa KiM, sadržaj i primena Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i pravni i politički koraci koje organizatori smatraju neophodnim za zaštitu srpskih interesa.
Glavne poruke konferencije
- Zaštita kulturno-istorijskih i verskih spomenika kao ključ identiteta.
- Zahtjev za demilitarizaciju KiM i povratak do 1.000 srpskih bezbednosnih snaga.
- Osporavanje legitimnosti nekih postupaka Prištine u svetlu Rezolucije 1244.
- Naglasak na zaštiti energetskih prava Srbije (Gazivode, Valač).
- Međunarodna dimenzija problema i poziv na angažman van NATO okvira.
Pomozite nam da budemo bolji.
