Moskva Upozorava Na Etnički Teror Na KiM, Beograd Priprema Diplomatisku Ofanzivu

Beograd najavljuje pojačanu diplomatsku i pravnu aktivnost ako NATO не одговори на најновије акције Приштине — од обраћања Савету безбедности УН до инсистирања на спровођењу Резолуције 1244 и разматрања промене међународне структуре присуства на Косову и Метохији.

Кратак преглед ситуације

Системски притисак на српско становништво на КиМ, како показују последње једностране мере Приштине, повећава забринутост у Београду. Из Брисела стижу помирљиви, „упаковани“ тонови и поруке да решења треба да узму у обзир потребе свих заједница, док из Москве пристижу оштрија упозорења о наводном етничком угњетавању и опасности по безбедност Срба.

Реакције и предлози из Београда

Председник Србије Александар Вучић послао је писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу као упозорење на „дивљање“ приштинских власти; одговор се, према саопштењима, очекује у року од неколико дана. Ако НАТО не реагује, званични Београд разматра следеће кораке:

• интензивирана дипломатска кампања и изношење српских аргумената пред релевантним механизмима УН;
• захтевање хитне седнице Савета безбедности УН и реафирмација примене Резолуције 1244;
• инцијативе за враћање договорених контингената војске и полиције и захтев за повратак прогнаних — по процени око 250.000 људи;
• разматрање измене структуре међународног присуства на КиМ, уз укључење земаља које су чланице СБ УН (наведено као опција у јавним изјавама).

Ставови експерата

Zoran Milivojević, каријерни дипломата, тврди да НАТО има „тврду моћ“ која може да контролише понашање приштинских органа и да ће, уколико реакција изостане, Србија морати да активира дипломатске и правне механизме УН. Он истиче и сумњу да се пренаглено смањује ангажовање КФОР-а у корист локалних безбедносних структура, што по њему служи дугорочном циљу признања институционалне позиције Косова.

Živadin Jovanović, бивши министар спољних послова, позива на реактивацију улоге Савета безбедности УН и на инсистирање на испуњењу неиспуњених обавеза према Србији по Резолуцији 1244, укључујући право на повратак и ревизију промена које су настале од 1999. године.

Међународне поруке

Из Брисела и западних мисија стижу апели за дијалог и балансирање интереса свих заједница. Портпаролка руског Министарства спољних послова Marija Zaharova оптужила је међународне снаге за „прећутно одобравање“ етничког притиска и позвала на очување пуних мандата који произилазе из Резолуције 1244, укључујући наставак улоге мултинационалног контингента КФОР-а.

OEBS и НАТО позивају да се приликом одлука (нпр. о отварању моста у Митровици) узму у обзир потребе свих локалних заједница, док шеф мисије OEBS Gerard McGurk указује на правне проблеме и бриге Срба о праву на имовину и правду.

Следећи кораци и закључак

У наредним данима биће кључно да ли ће НАТО формално одговорити на писмо Београда и које ће конкретне мере бити предузете. Ако реакција изостане, очекује се појачавање дипломатског притиска Србије, иницијативе у УН и разматрање промена у међународном присуству на терену. Ситуација остаје напета и пратиће се развој догађаја на терену и у међународним штабовима.