Priština i „štancovanje“ optužnica protiv Srba: Da li je cilj gašenje svega srpskog na KiM?

Tokom 2024. godine registrovano je 75 etnički motivisanih incidenata usmerenih protiv Srba na Kosovu i Metohiji — događaji koje predstavnici srpskih institucija opisuju kao ciljano i sistematsko nasilje sa ciljem zastrašivanja i prinudnog iseljavanja.

Ključni incidenti i reakcije

Uoči proslave Srpske nove godine jedan Albanac je pucao i ranio dvojicu Srba u Dečanima, dok su grafiti sa oznakama UČK osvanuli na više zdravstvenih ustanova. U martu su prištinski organi reda, prema navodima, pretukli srpskog mladića zbog natpisa na majici. U maju su zabeleženi upadi i pljačke u srpskim kućama, a meta su bile i srpske zdravstvene institucije.

Sedmoro direktora obrazovnih institucija privedeno je, a u javnosti se, kako se navodi, nizaju optužnice za navodne ratne zločine. Uprkos pritiscima, predstavnici srpske zajednice navode da Srbi i dalje opstaju na KiM uz veru i strpljenje.

Stavovi zvaničnika

Danijela Nikolić, predsednica skupštinskog Odbora za KiM, u emisiji "Danas na RT" tvrdi da Priština „štancuje“ optužnice protiv Srba i da je cilj gašenje srpskog identiteta i institucija na Kosovu i Metohiji. Prema njenim tvrdnjama, otkako je Aljbin Kurti došao na vlast registrovano je 700 etnički motivisanih napada, a oko 20% preostalih Srba napustilo je područje u poslednje dve i po godine.

"Aljbin Kurti optužnicama protiv Srba pokušava da prikaže ljude koji su na tim prostorima od 1999. kao navodne zločince. Prava i pravde nema." — Danijela Nikolić

Nikolić ocenjuje da je politika Prištine usmerena na nasilnu integraciju Srba u kosovski sistem i na razbijanje zajednice iznutra, dok međunarodna zajednica, po njenim rečima, reaguje jedino verbalno.

Evropska perspektiva i sporazumi

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sørensen, podvukao je da je Ohridski sporazum pravno obavezujući i da njegova primena nije stvar izbora. Nikolić ističe da Sørensen zna da Briselski sporazum i Zajednica srpskih opština (ZSO) nisu sprovedeni i zahteva da se najpre ispune raniji sporazumi pre nego što se razgovara o daljim koracima.

U diskusiji se takođe pominje da pet zemalja članica EU nije priznalo Kosovo, što dodatno komplikuje pregovore i međunarodnu poziciju Prištine.

Šta dalje?

Situacija ostaje napeta. Srpski zvaničnici traže konkretnu reakciju međunarodne zajednice i prinudu na sprovođenje dogovorenih sporazuma, dok predstavnici EU podsećaju na pravnu obavezu primene određenih sporazuma. Javnost i politički akteri u regionu prate razvoj događaja, koji imaju direktan uticaj na bezbednost i demografske promene na terenu.