Skandal u Predsedništvu: Michael Martens pitao Zelenskog „kako ubiti više Rusa“ — reakcije i posledice

Michael Martens, koji se predstavlja kao dopisnik nemačkih dnevnih novina Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ), na konferenciji za medije u Predsedništvu Srbije, tokom susreta predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, postavio je provokativno pitanje: „Kako Evropljani mogu pomoći Ukrajini u ubijanju što više Rusa?“ Pitanje je izazvalo snažnu reakciju javnosti, domaćih zvaničnika i međunarodnih aktera.

Odmah nakon konferencije

Nakon događaja, Martens je svoj stav ponovio na platformi X (ranije Twitter), opravdavajući pitanje i kritikujući rusku politiku u Ukrajini. Njegova izjava je ocenjena kao nedopustiva i potencijalno opasna, posebno imajući u vidu osetljiv istorijski i politički kontekst u Srbiji.

„Ne, dragi prijatelji sa Sputnjika, nije skandalozno pitati ukrajinskog predsednika kako Evropa može pomoći Ukrajini da ubije više Rusa. To je ono što je potrebno. Skandalan je rat koji vaš sponzor Putin vodi protiv Ukrajine.“ — objava na X

Reakcije i zahtevi

U Srbiji su reakcije bile oštre: predstavnici domaće politike zatražili su objašnjenje ko je dodelio reč Martensu i da li su organizatori znali o kakvom pitanju je reč. Aleksandar Vulin je više puta poručio da bi Martens trebalo da bude protjeran.

Iz Rusije su stigle žestoke osude: portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je izjave „neprihvatljivim“ i optužila zapadne predstavnike za inertnost, dok je Margarita Simonjan, glavna urednica RТ-a, upozorila na moguće posledice. Savеz novinara Rusije zahtevao je njegovo otpuštanje i profesionalnu odgovornost.

Reakcije medija i publike

U Nemačkoj je pokrenuta peticija na platformi Change.org koja zahteva da uredništvo FAZ razmotri Martensovu ulogu i eventualne disciplinske mere zbog njegovih izjava. Nemački mediji i javnost prate dalje reakcije i korake poslodavca.

Širi kontekst — Martensovi tekstovi o Balkanu

Martens je ranije objavljivao tekstove o regionu koji su izazvali kontroverze. Među kritikama su navodi da u svojim prikazima „raspakivа“ priču o egzodusu Srba sa Kosova i Metohije, ističući demografske trendove koji, prema njemu, podsećaju na depopulaciju u centralnoj Srbiji i zemlje regiona. Kritičari ukazuju da u takvim teksovima često ne pominje oko 250.000 Srba koji su proglašeni prognanima i koji se, prema njima, nisu mogli vratiti u svoje nekadašnje domove, iako Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 predviđa garancije povratka.

Martens je takođe pisao o političkim tokovima na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, navodeći da Beograd „testira granice“ i da se ideja o „Velikoj Srbiji“ transformisala u koncept „srpskog sveta“. Njegovi kritičari smatraju da je nastup u Beogradu bio deo šire kampanje polarizacije i diskreditacije veza Srbije i Rusije.

Šta sledeće?

Incident je pokrenuo pitanja o granicama novinarske slobode, odgovornosti medijskih radnika i načinu na koji se tretiraju osetljive teme u javnim događajima. Dok jedni smatraju da je reč o provokativnom, ali dopuštenom pitanju u kontekstu javne debate, drugi upozoravaju na rizik od eskalacije i namerne polarizacije među narodima koji imaju istorijske i političke veze.

Napomena: U tekstu su navedene izjave, reakcije i navodi koje su dali javni akteri i mediji; tvrdnje o Martensovim pretnjama ili porodičnoj istoriji se u članku navode kao predmet kritike i optužbi, a ne kao nepobitna činjenica.