Vučić Najavio Promenu Toka Ibra: Kakve Su Tehničke, Hidrološke i Političke Konsekvence?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je okupljanje stručnjaka kako bi se razmotrile tehničke mogućnosti izmene vodotoka reke Ibar u gornjem slivu. Predlog je izazvao oštre reakcije u Prištini, ali i podstakao javnu raspravu o tehničkim, ekološkim i pravnim posledicama takvog zahvata.

Šta je najavljeno?

Vučić je izjavio da država raspravlja o opcijama za preusmeravanje dela vodostaja Ibra, navodeći da se „okupljaju stručnjaci iz građevinskog sektora, inženjeri i drugi“ kako bi dali predloge. U govoru je naveo i politički motiv — reakciju na ponašanje Prištine — ali je istakao da „ne preti nikome“ i da se radi u okviru unutrašnjeg prava Srbije.

„Ja uopšte ne pretnem, rešavam vodotokove na teritoriji Republike Srbije u skladu sa unutrašnjim pravom Srbije… Nemamo koga da ugrozimo, tamo gde je jezero Gazivode danas, gde je bilo juče, videćemo da li će biti sutra.“

Tehnička pozadina iz planske dokumentacije

Ideja o preusmeravanju dela toka Ibra ka slivu Jošanice/Raške već se pojavljuje u planskim dokumentima, uključujući nacrt Izveštaja o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana Republike Srbije 2021–2035. Navodi se planirani sistem HS Gornji Ibar – Raška i izgradnja akumulacije Ribarice na Gornjem Ibru.

• Kote: brana Gazivode 694 m; predložena brana Ribarice oko 780–790 m nadmorske visine.
• Zapremina Ribarica: procene se razlikuju — oko 51, 55 ili 73 miliona m3 korisne zapremine.
• Infrastruktura: cevovod ~5,5 km i tunel ~3,5 km prema Jošanici (kote 765–770 m), što omogućava gravitacioni dovod bez dodatnog pumpanja.
• Moguća HES: pad ~93 m, tunelska cev ~220 m, instalisana snaga oko 44 MW i procena godišnje proizvodnje ~60 GWh (prema nekim dokumentima).

Varijante intervencije

Dokumentacija i stručne analize navode nekoliko opcija:

• Potpuno preusmeravanje toka Ibra u drugi sliv — tehnički najzahtevnije i najrizičnije za upravljanje velikim vodama.
• Delimično preusmeravanje — zadržavanje ekološkog protoka prema Gazivodama, a višak vode preusmeravanje u Jošanicu.
• Preusmeravanje samo u ekstremnim poplavnim uslovima.
• Funkcionisanje Ribarica kao vodnog čvorišta koje bi usmeravalo vode prema različitim potrošačkim područjima (Gazivode, Raška, Novi Pazar, Tutin).

Mogući uticaji i izazovi

Intervencija takvog obima ima višestruke posledice koje treba uzeti u obzir:

• Hidrologija i snabdevanje: Srbija bi mogla delimično kontrolisati dotok vode u jezero Gazivode što bi uticalo na snabdevanje vodom na Kosovu i u regionu.
• Ekološki uticaj: menjanje režima dotoka utiče na rečne ekosisteme, akumulacije, pritoke i reku Ibar nizvodno.
• Tehnički rizici: upravljanje poplavnim talasima, dimenzionisanje tunela i cevovoda za maksimalne protoke i zaštita od bujica.
• Pravno‑politička dimenzija: zahvat ima prekogranični odjek zbog posledica za Kosovu/Privatni sektor u Gazivodama i zahteva analizu međunarodnog prava i bilateralnih odnosa.

Šta dalje?

Do sada nema javno objavljenih tehničkih rešenja koja bi precizirala obim, rokove ili tačne lokacije radova. Predstoji rad tima stručnjaka koji će, po najavi, razraditi opcije. Svaka odluka zahteva detaljne studije uticaja na životnu sredinu, hidrotehničke proračune i pravnu procenu zbog potencijalnih posledica za gradove na Kosovu i u Srbiji.

Zaključak: Predlog je tehnički moguć u ograničenim varijantama i već ima istorijske planske reference, ali realizacija bi bila složen projekt sa značajnim ekološkim, hidrotehničkim i političkim implikacijama. Javnost i nadležni organi očekuju konkretne predloge i stručne procene.