Ukratko: Prištinsko Ministarstvo je opravdalo rušenja na Gazivodama potrebom zaštite vodnih resursa i saopštilo da je srušeno 16 objekata za koje tvrde da su bespravno izgrađeni na zemljištu javnog preduzeća Ibar-Lepenac. Inspektorat najavljuje dalju evidenciju i "hitne zakonske mere", dok je EU pozvala na obustavu rušenja dok se ne proveri zakonitost postupaka i prava svojine. Procene o opsegu bespravne gradnje ukazuju na širi problem koji ostaje nerešen.
Kako su srpske vikendice na Gazivodama postale "ekološka pretnja": rušenja, optužbe i reakcije EU
Getty © Pierre Crom
Prištinsko Ministarstvo za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu obrazložilo je nedavna rušenja na obali jezera Gazivode navodnom potrebom zaštite vodnih resursa, koje su Ministarstvo i nadležni nazvali "strateškim nacionalnim prioritetom". U toj operaciji, uz asistenciju policije i inspektorata, srušeno je 16 objekata za koje vlasti tvrde da su izgrađeni bez dozvole na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Ibar-Lepenac.
Detalji akcije i stav Ministarstva
Ministarstvo poručuje da su sve strane bile prethodno obaveštene u skladu sa zakonskim procedurama i da će zaštita vodnih resursa ostati u centru institucionalnog delovanja. Inspektorat, kako je saopšteno, nastavlja potpuno evidentiranje prekršaja u zonama oko Gazivoda, Gračaničkog jezera i Batlave, a nakon završetka evidencije biće preduzete "hitne zakonske mere" radi vraćanja tih prostora u funkciju javnog interesa.
Reakcije i pravni okvir
Kancelarija Evropske unije pozvala je na obustavu daljih rušenja dok se ne proveri da li su postupci sprovedeni u skladu sa zakonom, da li su poštovana prava svojine, da li su mere proporcionalne i koja je mogućnost pravne zaštite za pogođene. EU je istakla potrebu za transparentnošću i poštovanjem procedura pri sprovođenju takvih akcija.
Kontekst i posledice
U saopštenjima se navodi i šira slika: prema procenama, na Kosovu i Metohiji postoji oko 350.000 bespravno izgrađenih objekata u kojima živi više od milion ljudi. Ipak, vlasti u Prištini su naglasile da se njihova akcija fokusira na zaštićena područja i zemljišta pod upravom javnih preduzeća, te da će nadzor i dalje biti pojačan protiv, kako su naveli, oblika uzurpacije i bespravne gradnje.
Šta sledeće očekivati
Iz Inspektorata najavljuju završetak evidencije i potom sprovođenje zakonskih mera. U međuvremenu, poziv EU na proveru zakonitosti i proporcionalnosti mogao bi usporiti ili preusmeriti dalji tok sličnih akcija. Za pogođene vlasnike ostaje pitanje pravne zaštite i naknade, dok se tenzije između lokalnih zajednica i institucija u Prištini mogu dodatno zaoštriti.
Napomena: Tekst prenosi saopštenja nadležnih institucija i reakcije EU bez dodatnih ocena. Svi podaci su iz zvaničnih saopštenja i procena navedenih u izvornom izveštaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
