Na obali Gazivoda jutros su, uz jake snage Policije Kosova i tešku mehanizaciju, srušeni motel i plažni bar "Jezero", dok su prethodnih nedelja porušene i srpske vikendice i kuće. Vlasnici tvrde da su parcele dobijene na dugoročno korišćenje od Srbijasuma i da postoje nerazjašnjeni sudski postupci, ali rušenja su izvedena bez lokalnih dozvola i javno dostupnih sudskih naloga. Pojedini advokati i meštani smatraju da akcije imaju političku i bezbednosnu pozadinu, dok međunarodna zajednica zasad ne reaguje.
Bageri na Gazivodama: Rušenje motela i srpskih kuća — Da li se Kurti vraća na ratnu taktiku?
Getty © Pierre Crom
Jutros su na obali jezera Gazivode, na severu Kosova i Metohije, uz jake snage Policije Kosova i upotrebu teške mehanizacije srušeni motel i plažni bar "Jezero". Prostor oko objekta bio je ograđen žutom trakom, a na terenu su bili bageri i kamioni.
Kompanija Ibar Lepenac prethodno je dala rok vlasnicima da napuste imovinu, a rušenje je izvedeno dan nakon isteka tog roka, iako je po tužbi vlasnika bilo zakazano ročište pred prištinskim sudom za 12. avgust. Porodica vlasnika je podnela i krivičnu prijavu protiv direktora firme, Faruka Mujke, ali to nije zaustavilo radove.
U prethodnim nedeljama, istovetnim načinom i takođe bez javno dostupnih sudskih naloga, srušeno je desetak vikendica i kuća koje koriste Srbi na obalama Gazivoda. Prethodno su, prema izveštajima, već iščezli i drugi objekti u tom području.
Vlasnici tvrde da su parcele dobili na korišćenje 2006. godine od Javnog preduzeća Srbijasume, da uredno plaćaju zakup i račune za struju i da su spremni da nastavak zakupa plaćaju i preduzeću koje je osnovala prištinska administracija. Sa druge strane, direktor kompanije je izjavio da su neki od objekata podignuti tek 2019–2020. godine.
Početkom jula vlasnicima je poslato upozorenje da moraju da uklone sve izvedene objekte i vrate zemljište u prethodno stanje. Ipak, advokati oštećenih porodica navode da opština Zubin Potok nije izdala dozvole za rušenje, da rušitelji nemaju sudske naloge i da vlasništvo pred sudom još nije razjašnjeno, pa pravnog osnova za hitna rušenja, po njihovom mišljenju, nema.
„Meni su rekli pola sata, ali sam se pobunio. Deca su mi bila tu… Rekli su da će me uhapsiti ako ne izađem“, ispričao je za medije Branimir Mihajlović, vlasnik jedne od srušenih kuća. Dodao je da su lične stvari ostale u objektu.
Prethodnim porodicama iz sela Čečevo, kojima su kuće ranije srušene, poslati su računi od po 2.500 evra za troškove rušenja. Slični računi, prema izjavama, očekuju se i za vlasnike čije su kuće uništene na obali Gazivoda.
Moguće političke i bezbednosne implikacije
Zagovornici srpske zajednice i intervjuisani sagovornici podižu teze da su ovakve akcije povezane sa širim ciljevima — uklanjanjem Srba iz blizine administrativne linije i vojnopolitičke baze u Gornjem Jasenoviku. Postavlja se i pitanje da li je cilj stvoriti „tampon zonu“ koja bi kasnije bila naseljena drugim stanovništvom ili ostavljena prazna.
Međunarodna zajednica, kako navode izvori, za sada nije jasno reagovala na novi talas rušenja, a lokalni sagovornici alarmiraju da bi se posle ovih akcija mogao uspostaviti novi, nepovoljniji status quo za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Šta ostaje nejasno
- Nedostatak javno dostupnih sudskih naloga ili građevinskih dozvola za rušenja.
- Protivurečni navodi o starosti i legalnosti objekata (2007 / pre brane vs. 2019–2020.).
- Mogućnost naplate troškova rušenja prema vlasnicima čije su kuće bile porušene.
- Politički i bezbednosni motivi iza akcija, uključujući blizinu baze u Gornjem Jasenoviku.
Razvoj događaja zahteva jasna pravna objašnjenja nadležnih prištinskih organa, uvid u sudske spise i reakciju međunarodne zajednice. Do tada, napetosti na severu Kosova ostaju visoke, a osamljene porodice suočene sa gubitkom domova.
Pomozite nam da budemo bolji.
