Harvardova analiza: Visoki predstavnik u BiH Nema Zakonske Ovlasti — Nametnuti Akti Prema Autorskoj Analizi Ništavni

Autori sa Harvardovog univerziteta, Džozef Šmić i Brajan Kenedisa, u radu objavljenom u naučnom časopisu "Harvardov žurnal prava i međunarodne politike" tvrde da visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini nikada nije imao ustavno niti međunarodno ovlašćenje da donosi zakone. Prema njihovoj analizi, sve odluke donete pozivanjem na takozvana bonjska ovlašćenja iz 1997. godine nemaju pravno uporište i stoga su ništavne.

Šta autori navode

Autori navode da se njihova teza oslanja na tri glavna pravna izvora: Povelju Ujedinjenih nacija (član I i pravo naroda na samoopredeljenje), Aneks IV Dejtonskog sporazuma (Ustav BiH, posebno odredbe koje predviđaju preraspodelu ovlašćenja) i princip supsidijarnosti iz Ugovora o Evropskoj uniji (2007). Iz tog skupa izvora izvode zaključak da zakonodavna ovlašćenja nisu preneta na visokog predstavnika.

Pravni argumenti — kratak pregled

1) Povelja UN: Autori podsećaju da Povelja postavlja pravo naroda na samoopredeljenje kao temelj međunarodnog poretka, uz napomenu da u društvima zasnovanim na vladavini prava zakone mogu donositi samo oni koji su za to izričito ovlašćeni.

2) Ustav BiH (Aneks IV Dejtona): Ustav izričito navodi da sve državne funkcije i ovlašćenja koja nisu preneta pripadaju entitetima, što, prema autorima, ograničava mogućnost visokog predstavnika da samovoljno nameće zakone.

3) Princip supsidijarnosti: Autori povlače paralelu sa deseti amandmanom američkog Ustava i principom iz Ugovora o EU, ističući da pitanja treba rešavati na najnižem mogućem nivou vlasti.

"Na osnovu pregleda ustavnih i međunarodnopravnih izvora, visoki predstavnik nije vrhovna vlast u BiH i zakoni doneti pozivanjem na bonjska ovlašćenja su ništavni."

Moguća pravna rešenja

Autori predlažu nekoliko puteva za pravno razrešenje spora:

• Formalna odluka Ustavnog suda BiH ili Evropskog suda za ljudska prava kojom bi se potvrdilo da visoki predstavnik nema ustavnu nadležnost za donošenje zakona i da su bonjska ovlašćenja ništavna.
• Priznavanje mišljenja Ustavnopravne komisije Parlamentarne skupštine BiH od 13. februara, koje ukazuje na nedostatak ustavne nadležnosti.
• Zajednička izjava ovlašćenih predstavnika Srbije i Hrvatske kojoj bi dali podršku stavu Parlamentarne skupštine BiH, kao političko-pravno rešenje.

Političke implikacije

Autori ocenjuju da je imenovanje Luisa Krišoka za vršioca dužnosti visokog predstavnika povod za ponovno preispitivanje bonjskih ovlašćenja koja su, kako tvrde, korišćena za donošenje stotina akata "prividnog zakonodavstva". U radu se takođe iznosi i politička perspektiva: ako SAD promene pristup prema regionalnim liderima, to bi po mišljenju autora moglo uticati na strateške odnose i poziciju BiH u međunarodnim odnosima.

Zaključak: Rad poziva na pravno razjašnjenje statusa bonjskih ovlašćenja kroz sudske mehanizme ili političke inicijative, uz argument da bi poništavanje tih ovlašćenja iz početka omogućilo veću unutrašnju suverenost u BiH.