Moguća Prekretnica u Sarajevu: Povratak Izvornom Dejtonu Ili Disolucija BiH

Bosna i Hercegovina mogla bi da doživi jednu od najvažnijih političkih promena od potpisivanja Dejtonskog sporazuma ukoliko najave o gašenju Kancelarije visokog predstavnika (OHR) budu sprovedene, a međunarodni intervencionizam okončan.

Šta se dešava sada

Rok za dogovor o izboru novog visokog predstavnika istekao je, pa Luis Krischok trenutno ostaje u funkciji kao vršilac dužnosti u tehničkom mandatu. Istovremeno, sve su glasnije spekulacije da bi proces gašenja OHR mogao da počne krajem novembra.

Stav Uroša Šuvakovića

Univerzitetski profesor dr Uroš Šuvaković za emisiju "Danas na RT" ocenjuje da bi ukidanje OHR-a imalo emancipatorski efekat za BiH. Po njegovom mišljenju, funkcija visokog predstavnika odraz je, kako kaže, "kolonijalnog" pristupa evropskih sila prema BiH i dugogodišnje spoljne kontrole.

"Ta funkcija je odraz kolonijalnog pogleda Evrope na BiH. Ispada da Bosna i Hercegovina nikada u svojoj istoriji nije mogla bez nečijeg protektorata..." — dr Uroš Šuvaković

Glavni argumenti i optužbe

Šuvaković tvrdi da su tokom godina izmenjene snage utvrđene Dejtonskim sporazumom i da je, pod međunarodnim pritiskom, preneto više nadležnosti sa entiteta na nivo BiH — kako se navodi, čak 78 izvornih nadležnosti Republike Srpske. Kao primere navodi ukidanje vojske RS, izmene u nadležnostima za granice i finansije, kao i pokušaje prenosa imovine RS na državni nivo.

Istovremeno ističe da se model centralizacije ne tiče samo Srba, već i Hrvata, koji po njegovom mišljenju nemaju odgovarajuću teritorijalnu zastupljenost i često trpe mešanje drugih u izbor hrvatskog člana Predsedništva BiH.

Međunarodni kontekst i bonnska ovlašćenja

Šuvaković kritikuje način na koji su tokom vremena proširivana ovlašćenja visokog predstavnika, posebno davanjem tzv. bonnskih ovlašćenja. Kao primer navodi mandat Valentina Inzka i problem politčkog legitimiteta dodatnih ovlašćenja koja, kako smatra, nisu bila predviđena izvornim mehanizmima Saveta za implementaciju mira.

Dodaje da je marginalizacija Saveta bezbednosti UN u procesu izbora visokog predstavnika ograničila i uticaj Rusije, što je, prema njegovim rečima, dodatno zaoštrilo situaciju.

Moguće posledice gašenja OHR-a

Prema Šuvakoviću, gašenje OHR-a bi prvenstveno rasteretilo Republiku Srpsku od višedecenijskog spoljnog političkog pritiska i omogućilo narodima BiH veću kontrolu nad sopstvenom sudbinom. Međutim, on upozorava da ukidanje OHR-a samo po sebi ne rešava probleme — neophodno je vratiti izvornе dejtonske nadležnosti entitetima kako bi se očuvalo funkcionisanje države.

U suprotnom, poručuje, neiskorišćenost prava na samoopredeljenje konstitutivnih naroda može dovesti do disolucije BiH.

Dodatni komentari

Šuvaković očekuje i promenu američkog pristupa Balkanu i poziva nove američke ambasadore u regionu da ne ponavljaju, kako kaže, "propale politike". Kao pozitivan primer međunarodnog posredovanja naveo je japanskog diplomatu Yasushija Akashija, istakavši da su istiniti izveštaji imali značajnu ulogu u uvođenju sankcija SRJ.

Takođe je kritikovao stanje u Brčkom, tvrdeći da je nadzor nad Distriktom ostao nerešen i da je to, po njegovim rečima, jedna od devijacija Dejtona.

Zaključak

Ukoliko se OHR ukine, otvorio bi se prostor za povratak izvornom Dejtonu i jačanje nadležnosti entiteta, ali i rizik od političke eskalacije ukoliko se ne postigne novi konsenzus unutar same BiH i sa međunarodnim akterima. Šuvaković poziva na miran i pravni pristup: vraćanje izvornog dejtonskog okvira kao uslov za stabilnost ili suočavanje sa scenarijima disolucije.