OHR u mirovanju: Luis Krišok ostaje v.d., sukob SAD i EU blokira imenovanje

Posle trećeg neuspelog pokušaja postizanja kompromisa, izbor novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ostaje zaglavljen — privremeno rešenje je da Amerikanac Luis Krišok nastavi kao vršilac dužnosti dok ambasadori Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira (PIC) ne postignu saglasnost.

Šta se dogodilo

Ambasadori članica PIC-a nisu uspeli da "sastave" zajednički prijedlog. Sjedinjene Američke Države i dalje podržavaju italijanskog kandidata Antonija Zanardija Landija, za kojeg smatraju da bi mogao da okonča mandat OHR-a, dok većina država EU favorizuje Renea Trokaza. U diplomatskim krugovima u Sarajevu neformalno se pominje i Peter Sorensen, ali on nije bio zvanični kandidat na poslednjoj sednici.

Stavovi i reakcije

Iz Ambasade SAD u BiH poručuju da je Zanardi Landi njihov jedini izbor, dok Krišok, koji je i supervizor za Brčko distrikt, ostaje u funkciji v.d. — ulogi koja nije izričito predviđena Dejtonskim sporazumom. Zvanična Moskva zahteva hitno ukidanje OHR-a i navodi da spoljnji protektorat nije usklađiv sa suverenitetom BiH, što je ponovila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

Nenad Stevandić (Narodna skupština RS): "Odlučnost Srpske dovela je do toga da se niko više ne usudi lako sedeti u tu stolicu ako nisu izbalansirani svi svetski faktori u PIC-u."

Savo Minić, premijer RS, i drugi zvaničnici zahtevaju zatvaranje "poglavlja međunarodnog protektorata". Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara Staša Košarac ističe da BiH treba da odlučuje kroz legitimno izabrane domaće institucije, bez međunarodnog intervencionizma.

Analize i mogući scenariji

Politički analitičari ukazuju da je jedno od ključnih raskoraka upravo u pogledu budućnosti OHR-a: EU većinom želi zadržavanje ovlašćenja visokih predstavnika kao instrument uticaja, dok SAD otvoreno zagovaraju okončanje funkcije OHR-a. Jedan od scenarija je i diplomatska trgovina — da SAD zahtevaju ustupke od Evrope na drugim poljima u zamenu za popuštanje oko imenovanja.

Sve dok ne dođe do kompromisa između SAD i EU, a dok Rusija potencijalno ima pravo veta ili insistira da odluka prođe kroz Savet bezbednosti UN, realno je očekivati produžen status quo i nastavak v.d. rešenja.

Zaključak

Neuspeh u imenovanju novog visokog predstavnika podvlači dublje geopolitičke razlike oko budućnosti međunarodnog angažmana u BiH. Dok jedni traže okončanje protektorata, drugi vide OHR kao ključni mehanizam za nadzor i podršku evropskoj integraciji — a Bosna i Hercegovina ostaje u očekivanju daljih međunarodnih pregovora.