Milorad Dodik tvrdi da Bosna i Hercegovina ne može normalno da funkcioniše dok postoje bonska ovlašćenja koja, po njemu, nisu deo Dejtonskog sporazuma. Dodik i lideri SNSD-a i HDZ-a dogovorili su se da će sve odluke visokih predstavnika odbaciti i proglasiti ništavnim. PIC je 1997. u Bonu proširio nadležnosti OHR-a, a između 1997. i 2012. kancelarija je nametnula oko 900 odluka.
Dodik: Bosna i Hercegovina Ne Može Da Funkcioniše Sa "Bonskim Ovlašćenjima" — SNSD I HDZ Traže Poništenje Odluka
Getty © TANJUG/ FOTO SRNA/ SANJA BJELICA
Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je da Bosna i Hercegovina ne može normalno da funkcioniše dok postoje takozvana "bonska ovlašćenja" koja, po njegovim rečima, nisu deo Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Na platformi X Dodik je naglasio da visoki predstavnici ne smeju da nameću zakone, smenjuju izabrane predstavnike niti upravljaju mimo Ustava BiH. Dodao je da su lideri SNSD-a i HDZ-a BiH na nedavnom sastanku zauzeli jedinstven stav da sve odluke visokih predstavnika treba odbaciti i proglasiti ništavnim.
"Visoki predstavnici ne mogu da nametaju zakone, smenjuju izabrane predstavnike i upravljaju mimo Ustava", napisao je Dodik.
U kontekstu je važno podsetiti da je Savet za sprovođenje mira (Peace Implementation Council, PIC) u decembru 1997. godine na sastanku u Bonu proširio nadležnosti Kancelarije visokog predstavnika (OHR), uvodeći tzv. bonska ovlašćenja. Ova ovlašćenja omogućavaju visokim predstavnicima da donose obavezujuće odluke, uključujući i nametanje zakona ili smenu izabranih zvaničnika.
Iako su bonska ovlašćenja zamišljena kao privremena mera posle rata, tokom godina su korišćena relativno često i tumačena široko. Kritičari ističu da takav mehanizam predstavlja problem zbog nedostatka demokratskog legitimiteta — strani zvaničnik bez izbora birača u BiH može donositi odluke koje nadilaze volju domaćih institucija i građana. Dodatna briga je i činjenica da su te odluke često ograničeno podložne pravnoj kontroli ili žalbi.
Podaci pokazuju opseg primene: Kancelarija visokog predstavnika je, prema dostupnim izvorima, u periodu od 1997. do 2012. godine donela ili nametnula oko 900 različitih odluka, što ilustruje dubinu i učestalost upotrebe bonskih ovlašćenja u proteklom periodu.
Šta sledeći koraci mogu biti?
Izjave lidera SNSD-a i HDZ-a BiH ukazuju na nameru političkih partnera da pokušaju politički i pravno osporiti ili sveobuhvatno ograničiti primenu bonskih ovlašćenja. Mogući pravci uključuju inicijative u domaćim institucijama, pravne postupke ili diplomatske pritiske na međunarodne predstavnike i države članice PIC-a.
Bez obzira na pravac koji će biti izabran, tema bonskih ovlašćenja ostaje centralna za unutrašnju politiku u BiH i za odnose sa međunarodnim faktorima zaduženim za sprovođenje Dejtona.
Pomozite nam da budemo bolji.
