Geopolitičke podele između Vašingtona i Brisela dovele su do toga da poslednja sednica Saveta za implementaciju mira nije imenovala novog visokog predstavnika za BiH. Banja Luka i Moskva sve glasnije zahtevaju ukidanje OHR‑a, dok SAD pokazuju sklonost da se problemi rešavaju iznutra, a Kina se nedavno jasno uključila u diskusiju. Po mišljenju Bojana Šolaje, proces verovatno vodi ka gašenju institucije, a rešavanje pitanja novog visokog predstavnika nije očekivano do kraja godine.
Podele Vašingtona i Brisela blokiraju izbor novog visokog predstavnika za BiH — da li OHR ide u istoriju?
Svađa i razilaženja između Vašingtona i Brisela oko izbora novog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu produbljuju se, pa je poslednja sednica Saveta za implementaciju mira okončana bez imenovanja naslednika. Istovremeno, iz Banje Luke i Moskve sve češće stižu zahtevi za ukidanjem institucije OHR-a.
Šta kaže sagovornik
O očekivanim daljim manevrima oko budućnosti OHR-a u emisiji „Danas na RT“ govorio je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije u Banja Luci. On ističe da nemogućnost postizanja dogovora oko imenovanja novog visokog predstavnika odražava šire geopolitičke podele među međunarodnim akterima.
Prema Šolaji, Savet za implementaciju mira nastao je kao neformalno telo u periodu između ratifikacije Dejtonskog sporazuma i potpisivanja Pariskog ugovora. Tokom godina, to telo je u praksi preuzelo proceduru koja se razlikuje od formalne formulacije Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, naročito u pogledu načina izbora visokog predstavnika.
"Aneks 10 je predviđao da dve strane predlažu kandidata, koji se potom usaglašava i potvrđuje relevantnom rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Osim prvog visokog predstavnika, imenovanja su u praksi uvek prolazila kroz Savet za implementaciju mira. Christian Schmidt je prvi koji nije imenovan u SB UN; time je dovedena u pitanje njegova legalnost i legitimitet, pogotovo jer se Ruska Federacija povukla iz Saveta za implementaciju mira."
Trenutno funkciju obavlja vršilac dužnosti visokog predstavnika — status koji Dejton formalno ne prepoznaje. Šolaja navodi da su stavovi Banje Luke i Moskve jasni: vreme je za povlačenje visokog predstavnika iz BiH.
Promena stava međunarodnih aktera
S druge strane, SAD su, prema njegovim rečima, ublažile pristup i sve više naginju stavu da se problemi u BiH treba rešavati iznutra. Na nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN jasno se oglasila i Kina, koja se ranije nije direktno uključivala u diskusije o Bosni i Hercegovini. Po oceni Šolaje, na globalnom nivou trenutno ima više glasova za povlačenje visokog predstavnika nego onih koji ga podržavaju.
Ipak, dodaje, neke članice EU i države van Unije, među kojima i Velika Britanija, i dalje podržavaju održavanje funkcije visokog predstavnika i korišćenje tzv. bonskih ovlašćenja. Prema njihovom viđenju, ta uloga omogućava da se politički proces u BiH odvija u skladu sa interesima spoljašnjih aktera ili političkih krugova u Sarajevu.
Šolaja podseća da Bosna i Hercegovina decenijama nije uspela da ostvari pun međunarodni suverenitet niti stabilnu unutrašnju konsolidaciju. Po njegovom mišljenju, ceo proces ide u pravcu gašenja institucije visokog predstavnika, a on ne očekuje da će pitanje izbora novog predstavnika biti rešeno do kraja godine.
Zaključak: Trenutne geopolitičke podele odlažu ili onemogućavaju imenovanje novog visokog predstavnika, dok raste pritisak iz Banje Luke i Moskve za ukidanje OHR-a. Istovremeno, promena stava SAD i uključenje Kine komplikuju međunarodnu dinamiku, pa budućnost institucije ostaje neizvesna.
Pomozite nam da budemo bolji.
