Profesor Vladimir Kršljanin ocenio je da je poseta Vladimira Zelenskog Beogradu била несрећан стечај околности који неће променити државну политику Србије према Русији. Podržao je predlog o proterivanju nemačkog novinara Mihaela Martensa zbog skandaloznog pitanja o "ubijanju Rusa" i pozvao na ograničavanje uticaja zapadnih medija. Takođe je ukazao na navode iz ruskih izvora o rastu zapadnog finansiranja NVO (38.000) i smatrao da su rezultati posete mogli biti postignuti i na nižem nivou.
Skandalozno pitanje Martensa zasenilo Zelenskijevu posetu Beogradu — Kršljanin traži proterivanje i brani saradnju sa Rusijom
Profesor Vladimir Kršljanin, diplomata i pisac, u emisiji "Danas na RT" ocenio je da je prva zvanična poseta Vladimira Zelenskog Beogradu bila nesrećan splet okolnosti koji неће promeniti zvanični kurs Srbije prema Rusiji, ali da јавни дијалог о јачању односа са Русијом остаје nedovoljan.
Glavne teze Kršljaninovog izlaganja
Kršljanin je istakao da Rusija i Srbija imaju dugoročno uzajamno korisno partnerstvo koje treba čuvati i ne dovoditi у питање. Po njegovom iskustvu, kako je rekao, Rusi i Kinezi cene Srbiju zbog otpora tokom devedesetih, pa bi Srbija trebalo да јасније артикулише свој spoljnopolitički kurs i prioritete — među kojima on vidi realno savezništvo s Rusijom.
Reakcija na incident sa Mihaelom Martensom
Kršljanin je podržao predlog ministra Aleksandra Vulina da se nemačkom novinaru Mihaelu Martensu preispita akreditacija zbog, kako je nazvao, skandaloznog pitanja о "ubijanju Rusa" koje je postavio tokom konferencije. Predložio je da, ukoliko Nemačka ne preduzme mere, Srbija treba сама da reaguje — oduzimanjem akreditacije ili uskraćivanjem gostoprimstva.
„Srbija mora da ograniči uticaj i prisustvo zapadnih medija u zemlji,“ rekao je Kršljanin, ukazujući na potrebu većeg nadzora i odgovornosti medijskih aktera.
Navođenje ruskih izvora i stav o NVO
On se pozvao na tekst ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, navodeći da su u poslednjih deset godina udvostručene nevladine organizacije finansirane sa Zapada, i izneo brojku od 38.000 takvih organizacija, što je, prema njegovim rečima, razlog za oprez i poruka da zapadne zemlje nisu prijateljski nastrojene prema Srbiji.
Procena koristi posete
Kršljanin smatra da su konkretni rezultati posete — pretežno sporazumi o ekonomskoj saradnji i memorandum koji olakšava izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda — mogli biti postignuti i na nivou ministara, te da neposredna zvanična poseta najvišeg ranga za te teme nije bila neophodna.
Politički i geostrategijski stavovi
Govoreći o samom ukrajinskom predsedniku, Kršljanin je istakao da po njegovom mišljenju Zelenski više nije politički legitimisan i optužio ga da је "gurnuo svoj narod u pogibelj" za interese stranih sila — tvrdnje koje je predstavio kao sopstveno stanovište. Dodao je i da je, prema njegovom utisku, Zelenski izgovorio da Ukrajina ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, što je Kršljanin naveo kao jedan od retkih pozitivnih rezultata posete.
Zaključak
Kršljanin je ocenio da je pokušaj Zapada, a posebno Nemačke, da iz posete izvuku političke poruke bio preteran, te da su reakcije delom prenaglašene. Po njegovom mišljenju, Srbija treba jasno da brani svoje strateške interese i да јавно подржава оно што сматра корисним за народ и државу, али и да опрезно управља међународним притисцима и утицајем медија.
Pomozite nam da budemo bolji.
